Просветни гласник

К 0 в ч

В Ж, II Ћ

уаеницама девојачких и виших разреда основиих женских школ&. * Добриловски учитељ. Сличида из учител,скога живота. Наиисао Мих. СретеновиЛ. Беоррад. Иарна радикална штамиарија, 1899. 8°, стр. 16. Добриловски учитељ, млад човек, загледао се у Продану, ионову кћер, и мучи се како да је запроси у старога јој оца. На његову срећу указа се и томе ирилика. Једнога дана, после службе божје, ириђе учител. попи : „— ЈЈопо, рече он, а глас му је дрхтао. — Чујем, синак! — Не могу више трпети. Не могу више иа срцу носити оно, што сам ти требао јогп пре казати . .. Лице му се беше запламтило као да је у грозници. Попа се уозбиљи. — Ја љубим твоју Продану ! Ја је љубим! . . На то речи старачко лице иопино пребледи. — Шта . . . а . . . а, . . . рече, дијете! . . . Једва промуца попа. И ти то мени у очи велиш !... олр сам те за то примао у кућу'?!... рече иоиа загушљивим гласом а телом је сав дрхтао«. И хтеде попа чудо учинити и од своје Иродане и од себе, и добриловски учитељ не би се оженио. Али „где несреће ту и среће има". Учитељ дође у добри час и објасни попи, да он нијо љубио његову Продану, као што је иопа разумео, већ је љуби, воли. Тако се поиа разведри и „тихим, свечаним гласом он их благослови : — Љубав, срећа и слога нека вас у животу прати, мила децо моја!"... И тиме је и ова сличица свршеиа. 0 иростоти и наивности старијих људи доста смо слушали, али да има где год попа, као што јо Проданин отац, не знамо. Тек иа сваки начин бнће да га има, кад је, ето, и нредмет „сличице из учитељског живота". Ова сличица Мих. Сретеновића штампана је у Фебруарској евесци листа Учитеља, пошто је пре тога нрочитана на забави Учитељскога Удружеља. * Тасина иисма. Седма свеска. Београд. Штампано у Срнској Краљевској Државној Штамнарији, 1899. 8°, стр. 89. У овој су књизи ове слике нашим читаоцима већ иознатога приноведача Тасе Миленковића: Авет, 1'де је срећа, Разбојници, На дежурсгву, Јунак дечко, Из даљине и Застава. Са овом свеском свога Дневвика Таса је написао недесет слика и сличица из свога дневника. Те су слике махом површно израђене, без потребиих детаља, али су опет те слике јасне, леме и занимљиве, јер су све природне и црнене непосредно из н;ивота. * Границе судске власти. Поводом једне неправилне практике код нас. С погледом на страно законодавство од Живојина М. ПериЛа, ванредног ироФесора нрава на Великој Школн. Прештампано из

„Бранича". Београд. Штамиарија Светозара Николића, 1899. Б. 8°, стр. 140. У овој стручној раснрави говори се, иоводом једне ненравилне нрактике код нас, начелно о границама судске власти. Расправа је подвљона у три већа одељка, у којима се говори о иачелу иоделе власти, односу судске влаети са законодавном и административном влашћу, и смислу у тач. 2. §16. закоиа о устројству Касационога Суда. * Нознавање гусеница на лишћу воћака и како се уништавају. Израдио Благ. Д. ТодоровиИ , иочасни члан Пож. Подружине. Београд. Штампано у Државној Штампарији Краљевиие Србије, 1899. М. 8°, сгр. 56. У овој књижици, коју је издала пожешка пољопривредна нодружина, износе се унутства, како да се пољоиривредници изближе познаду с природом гусеница различитих лептирова, те да би их са успехом могли уииштавати и спречавати њихово ншрење, и тако сачувати воће од њих. Учитељи народних школа, који ваља да су учитељи и одраслих у својој околинп, ваља да се иознаду са садржином ово корисне књижице и њом да упознаду и своје ученике и њихове старије. * Значај Глаишшћеве сушнице за производњу сувнх шљива у Србији. Од К. Д. Г. Београд. Српска Краљевска, Државиа Штамнарија, 1899. 8°. стр. 15. У овој корисио.ј пољопривредној књижници износе се тачни иодаци, којима се утврћује корисвост сушнице, коју је конструисао К. Д. Главинић, проФ. В. Школе. * Непггк ЗгепМегсгсз. РгЈроучекИ. Ргеуео 1 иуоЈот ргоргаИо с!г. Тоап (тозШа ,. / а§гећ. КаИаДа „МаМсе Нгуа^аке", 1898. Тјзак К. А1)гесћ(;а 8°, стр. Х1ЛП и 247. У овој су књизи, која чини шесту свеску Славенске књижнице Матице Хрватске, једанаест ирииоведака прослављенога пољскога приповедача Хонрика Сенкијевића: Оргуљаш из Поникава. На врелу, Пођимо за њим, Бих 111 (;енећг18 1исе(;, Та трећа, Сахем, Иднла, и Јанко глазбеник. Овде су и Сенкијевића слике са села. Иред приповеткама је новећи увод у коме се говори о животу и књижевним пословима славнога приповедача. * /шај 0(1 ЈВозие. Написао Јозгр Еидеп Топгге. РпроУ1ез1 12 поуце ћозапзке роУ1ез(;1. Пги§о 12(1а.пје. /адгеђ. Шк1а<1а МаНсе Нгуа1вке, 1898. Т1зак К. А1ћгесћ1а. 8°, стр. 196. У овој лепој приноветци Јосипа Евгена Томића приказују се јуначка дела босанскога внтеза Хусеин-капетаиа „Змаја од Босне". Прво издање ове приповетке било је врло лено иримљено, те је, ево, Ма.тица Хрватска ириредила и друго издање. * 2е1епо ђибепје. Рг1р0У1Је8(;. Кар18ао ЕсЊет МиШ)(1ге. 2а§гећ. ИаИаДа „МаИсе Нгуакзке", 1898. ТЈаа.к К. АЊгесМа. 8°. сгр. У овој приноветци хоће се да нредстави окупацнја Босне и друштвене ирилнке Срба Мухаме-