Просветни гласник

263

иут произвели, н кад би тс осећаје могли задрзкатн докле се ти нроцеси разликовања и сличавања нотнуно не изврше. А то може бити, и на том основу ностоји иозитивна Исихологија, као наука о душевиим нојавима и њнховим закопима. Да објаснпмо п то примсром. Иред нама стоји на столу једно нарче иечега беле боје, које производи у нама осећај внђења. Ми још не знамо шта је то: да лн је креда или шећер, или груда снега, или чега другога. Узнмамо то парче у руку и добијамо оссћај (иннања) о чврстини тога тела; узимамо у уста и добијамо осећај (кушања) сласт. То парче дакле има три одлнке, које производе у нама три различна осоћаја. После, достаје, да ми добијамо само један од тих осећаја, на нример, беле боје, иа да се по законима асоцијацнје иоиове п она друга два, без фнзичних узрока, који су их први иут пронзвели. Кад се та три осећаја без оних физичиих узрока, којн су пх ирвн пут нроизвели, комбинују но закону асоцијацијс и нојаве заједио, онда добијамо иредставу; кад се комбинују иредставе, онда добијамо нојмове; а кад се ионове и комбинују нојмоки, добијамо мнсли. Кад се налазимо ван Београда, мн можемо но законима асоцијације да иредставимо ту )<арош са свима познатим улицама и кућама, ако их и не виднмо. То нонављање прошлих сгања свести без њихових физичких узрока и даје нам чисто душевне појаве, којн су предмет изучавања Психологије. Свака радња наша, ако јој предходи какво стање свести, као узрок, јесте вољна радња; ако јој прсдходи као узрок какав фнзичин појав, онда је нсвољна или рсФлсктивна радња. Прнјатни осећаји служе мотивом да се почне и проДужи рад, а ненријатни, да се нрекиие и обустави рад. Дакле п акта воље јесу чпсто душевни појави иошто пм предходе као узроци стања свести — нрнјатнн илн непрнјатни осећаји. По теорији нозитивној дакле нема никаквнх готових душевних појава или урођеннх идеја: све се то добива путем проматрања и опита. Али има нешто и урођено. Нрво урођена је нервна система, чија радња и производи та стања свести или душевне нојаве. Сем тога, кад једна груиа нерва или мишнћа више ради, него друга, онда се она и више развије и боље оснажи, него друга. Та Физичка особина може сад да се преда и у наслеђе породу, те да потомци лакше раде оне иословс, који иринадају тим развитијим групама, него други. Отуда се човек рађа с извесним наклоностима, склоностима или особинама, које доносе од родитеља. Кад се то наслсђивање продужи, онда удаљени нотомцп доносе стечене навике на извесне послове.

Тенавике дугпм наслеђивањсм постану ,друга нрирода". Те навике, које су се дугим низом наслеђивања већ сиојиле са прнродом људском, и јесу то, што се зову инстинкти или нагони. Дакле, човек се рађа са извесним склоностима п инстиктима. И но томе Дарвин имао је право кад је казао, да наслсђивањс и ирилагођивање и јесу они услови, под којима сс развија како фнзички тако 11 душевни живот човеков. А. Васиљевик *>Х<*ГЕОГРАФИЈА У ВИШИМ ДЕВОЈАЧКИМ ШК0Ј1АМА По Кругу (Оеоегарћхзсће 21еИ;зсћг111; 1898)

Разноликост васпитних завода изазииа измене у настави ноједнпих иредмета. Свака се наука мора мање више изменити према нотребама завода у коме се предаје. Сама школска оргаиизација захтева нзмене у избору материјала и иачину иредавања. И у приватној се пастави мора унотребити нарочити метод за сваког ученика тако, да се може рећн да има толико мстода колико ученика. И као што се савестан учитељ мора обазирати на ивтелекат и темпераменат детињи, исто се тако мора пазити на уређење дотичног завода као на индивидуу своје врсте. Предавања се морају удеснти према броју часова, ноложају н уређењу сличних предмета н не смеју бити строго шематска. У предавању је потребна слобода кретања. Да је иотребан нромишљен рад, треба увек имати на уму, а да слобода кретања не сме нзостати, на то оиомиње сама иастава. У овом смислу говориће се о геограФији у вишим девојачким школама. За геограФију су веома иовољне ирплике у вишим девојачким школама. ГеограФија у њима почиње у другој или трећој години и застунљена јс са два часа недељно до најстаријег разреда. Нарочито је важно што је геограФија заступљеиа у вишим разредима, када је изучавање геограФије успешније и темељније. У вишим девојачким школама геограФија престаје кад се школовање сврши. Пошто виша девојачка школа није стручна или школа за внше образовање, — те јој према томе није потребно да ностнгне циљ у смислу ових завода — у њој су услови најповољнији, јер може хармонично да распореди материјал онолико, колико је потребно за опште образовање. Ирема овоме геограФија ие би требало нигде да нокаже тако сјајне резултате, нигде не би требало да буде тако нримљена као у вишим девојачкнм школама. „11а ипак — вели Круг — ја знам много даровитих женскиња код којих сећање на геограФију изазива