Просветни гласник

264

ПАУЕА II

ИАСТАВА

непријатне усномене. И кад би запнталн образоване женскиње којн пм је предмет некад био најмилији, или којим су се носле спршеног школовања најрадије бавиле, чуће се: историјом, литературом, страним језицима, шта пишс и природнпм наукама, а једва која геограФијом. Од различитих виших курсева који су у Гетингену за учитељиде установљени ни једна сс није јавила за студирање геограФпје". Намеће се пнтање, шта је узрок да географија иоред све важности, лспотс-н иитересантности њене, а уз то у тако повољиим ириликама, има тако мало иристалида? Први и најважиији разлог је што геограФи.ја још као млада и нотпупо неконсолидошта паука има мало радних снага којс ће искључпво њој послужити. Миого јс губила од својс важности што је сматрана као помоћна наука историчара и природњака који се за њу нису интересовали и прсма том нису моглп ни ученпке заннтересовати. Поред тога област геограФијс јс ограпичена. П стручњак геограФ често је збуњеи нред пнтањсм, како треба иредавати географију у вишпм девојачким школама; јср примећапа да учепиде немају ии пајосновннјег знања из нриродних иаука а са матсматиком стоје још горе. С тога им се не може иребадити што најосновнија предавања из геограФије држе за тако тешка, да сс лако не могу савладати, да немају снособности за изучавање гсограФнје, и оно што знају, паучиле су већипом паиамет. У послсдње доба иокушава се, да се унесе више живота у геограФСка нредавања. С том намером издат је закон од 1894. г. који Круг у овом чланку расматра, и говори о томе: како п у ком облику треба предавати геограФију у вишим девојачким школама. — Почиње се са картографским вежбањима, којима се вслика пажња поклања ради разумевања карата. Вежбања почпњу са чптањем рељеФа, глоба II карте. Само се мора пазити, да први рељеФ представља део иајближе околине и да је у колико је могуће сличнијег размера са картом која ће се унотребиш. Постепено треба ићи даље, од читања прећи на дртање, од стварности ирећи на знаке. Рад треба иочети у најнижим разредима да са проширењем зиања геограФских напоред иду картограФска вежбања. Јасно је, да ова вежбања треба радити под неиосредним надзором наставника, дакле у школи а иикако код куће. Пошто су карте и атласи потребни за изучавање географије, мора се пазити, да су карте ирегледне и јасне, као што треба да је и реч наставникова, На њима треба истаћи само оно што је

битно, јер кад једном иаучимо оно што је битпо, лако се не можемо изгубити у ситницама. Не треба да су претрпане знацима, што децу на нрвом погледу збупе. Сем тога, ма како да су знаци изучени, користи неће бити иикакве, док деца за те знаке не вежу појмове н док у уму дечјем ие изазову жпве сликс објеката. 11о мишљсњу Кругову, не треба ограничавати употребу и величину атласа; јер обим атласа иије довољно јемство да сс може уиотребитп. Сем довољног броја зсмљишпих слика из фпзпчкс и иолптичке геограФије, нотребна је збирка ирегледних карата које ће представљати појединс важније иартије нз географије. Сиецијалној гшрафији ируски иаставни илап поклања нарочиту пажњу. Ова је тема геограФска пајјачс осетила утидај повс методе, особито од кад сс јс нрестала сматрати као иомоћна наука историје. Успех у овом елучају зависи и .од уџбсника, а ноглавито од наставника. Пруски наставни план захтева да уџбеник буде пгго мањег обима а мсђу тпм да је разумљив; већи део иредавања да запамте деда још у школи а за кућии рад да им буде књига као аодсетник, аомоЛно средстао са сликама, табеларним нрегледом п шематским иредставл.ањсм. Али норед свих и најјаснијих уџбеника тсжипгге иредавања иије у књизи, геограФија се из књиге ис можс учити. Овдс јс главно реч наставникова, која ћс у уму дечјем изазвати јасне иредставе у појсдиним деловима земљине површине. Жива рсч, истицање онога што је главио и карактеристичио, екскурзије, одабрана лектира — то су средства номоћу којих геограФија достиже свој циљ. Наставник треба дајетолико познат са својпм предметом да зна шта је карактерпстично а уједпо п важно у његову иредавању п око тога да се највише задржи. Сем тога, мора имати на уму, да му није циљ да саопшти ученицима што више Факата, већ да их упозна са извесним диљем. II. пр. наставиик говори о Швајцарској. Најкарактеристичнија је нластика Швајцарске, с тога је треба најјаче истаћи. Говорећи о Алпима и леиотама његовим, он саопштава деци масу нових података и то таквих, која им неће бпти досадна, већ ће им сваког тренутка будити већу пажњу и радозналост и јачати интересовање. Уображење њихово створиће слику предела која ћс им вечито остати у иамети. Тако ће запамтити не само планине Швајцарске већ и свс остало што сс Швајцарске тиче. Ученици пеће мислити о Швајцарској као о планинској земљи п држави европској коју морају знати; геограФију неће сматрати као заморан сувоиаран предмет без икакве лепоте и интересантности. У целој геограФИЈи има