Просветни гласник

280 к о в

Као што сс види, не привлаче се само чсстице нсгога тела међу собом, него и честице двају теда. Она снага, којом се привлаче честице истог тела, казали смо, да се зог.е кохсзија ; а ова спага којом се привлаче честице двају тела, зове се адхезија. Што се више честица двају тела додирују, тим је адхезија јача. За то ако желимо прилепити даску за даску, ми туткалишемо, док је туткало течно. Течно туткало унијс се у једну и другу даску, на кад се стврдие остане у вези са миого честица једне и друге даске, те је онда адхезија толика, да држи даске у вези. Исто тако ако се глатка н чиста стаклена плоча метне на чисту стаклену плочу, ирилепиће се, те их нећемо моћи одвојитн; а ако су илоче прашњаве, неће се ирилспнти. За што? Адхезије има нзмеђу тела сва три агрегатна стања. Рука у живн не може да се окваси, јер се честице жпве јаче привлаче међу собом, него са нашом руком, те неће да се одвоје једне од других. То се у физици кратко каже: у живс је кохезпја јача од адхезнје. Питадице: за што нам остаје рука мокра, кад је замочимо у воду? Кад кречимо за што остаје креч на зиду? За што легшмо артију тестом? Из чаше кад спиамо воду, цури вода низ чашу. За што ? За пгго се лспи боја, кад што бојадишемо ? 12. У чаши вода не стоји свуд на једној виснни. Унаоколо поред стакдета издигнута је, јер сс ту она доднрује са стаклетом, па се иривлачи и приљубљује уз стакло. Што је вода у ужем суду, то је све мање воде, која се ие додирује са судом. У врло уској цеви сва се вода додирује са судом, па како се онда сва вода и привлачи са судом, то ће се нењати па више. Ако цев танку као коиац метнемо у чашу воде, неће вода у њој стајати на пстој висини, на којој стоји у чаШи, пего ће се нопети у висниу. У цеви танкој као длака или коса пробиће се вода још и више. Тако танке цеви зову сс или косасте или каниларне цеви или судовн. И тако би се рекло: адхезија чини, да сс тсчност иробија кроз каииларне цеви. Између дшве и стаклета пема адхезије, отуд ће се жива у танким цевима спуштатн. Ипталпце: За што не можемо са артије да отремо мастило, као што отиремо крсду са табле? За што се покваси цео грумен шећера, кад замочимо само један крај у воду ? За што се пење у лампи петролеј кроз фитиљ на внше до пдамепа ? За што земљане судове премазују глеђем ?

ч е ж и '11

.13. Спустимо комад шећера у воду. Шећер ће се у води разићи, да му више нп трага нс можемо видети. Вода је остала чиста, као што је и била, и ако је у њој иестало шећера. Ма какво ведичаво стакло узели, не ћемо моћи у води видетп ни трунка шећера. Кушамо ли воду језиком, осетићемо сдаст, а то значи да је шећер ту у води. И тако се шећер у води разишао у тако сићушне мрвичице, да. не може нн на справн да се види. То се каже, шсАер се у води растворио. Шећер није збијен, него има у њему нупо шуиљика, којс су као косасге цеви. А кроз косасте цсви знамо већ како се вода пробија — због адхезијс. Бода нродире кроз капиларне цеви, те раставља шећер у онако сићушне мрвичице. Не раствара само вода шећер, и не раствара се само шећер. За свако тело, које може у тсчности којој да се онако разиђо, као оно шећер у води, казаћемо, да се раствара. Растварањем -добивамо раствор. Можемо имати раствор шећера, расгвор соли, раствор галице и т. д. Ако шећерни раствор процедимо, што се још друкчије каже Фидтрујемо, кроз упијајућу хартију, очистиће се од труња, али ће бити онет сладак. Значи да је шећер прошао и кроз оне најситније шупљике, поре, што их има упијајућа артија. Тако бнва и са другим телима, кад се растворе. Тедо кад се раствори, разиђе се у тако сићушне мрвице, да могу оие ироћи и кроз најситиије шупљике. Узмимо чашу воде. Усппмо шећера и чекнимо, да се растопи. Кад се растопи онај, доспимо опет мало другог ; па кад се и тај растопи, доспимо опет другог. После неког времена опазићемо, да досути шећер неће да се расгапа више, него пада доле као талог. Значи да не може вода да раствори шећера колико ми хоћемо. Кад већ течност не може више да раствара, ми кажемо, заситила се, и засиЛена је. Свака се течноет може заситити раствором. 14. Сипајмо шпирита у воду, па ћемо видети, да ће се и он онако исто разићи у води, као што се оно разишао шећер. Не раствара се само чврсто тело у води него се раствара и течност у течиости. Кад се разиђе, раствори течност у течности, ми кажемо, тсчности се смешале. Кад се течиости смешају, добивамо смесу. Усиимо воде на зејтин. Зејтин ће искочитн на воду, а неће се смешати. Све се ове течности не мешају. Које се течностп не мешају, слажу се но тежини једна на другу. Питадице: Наведи некодике смешане та чности