Просветни гласник

К 0 в ч

Е Ж II '11

279

тошко. За мерило тежине узима се чиста вода, на се гледа, колико је које тело тешко ирема тежини исте запремине воде. И то се зове саецифична тежина тела. Питалице: Што надају тела иа земљу, а не остају у ваздуху? Што је гвожђе теже од дрвета? Што перо пе нада лако на земљу, што дрво нлива на води ? Још и друге особине тела 8. Ако тело није нодунрто, пада на земљу; ако је иодупрто, притпскује испод себе па оно место, где је; ако јс обешсно о што, затеже то у оном правцу, како би иало на земљу, — да није обешено. И тако кад теже тело о конац обесимо, коиац ће се затегнути и иоказаће пут, правац, којим Тела Падају на земљу за то се тај иравац н зове: Падни правац. Кад које тело наместимо Да тако стоји, кажемо, да смо га усправили, те отуд можемо тај правац пазвати и усираван. У науци се иначе тај правац зове всртикалан. Оно онако о конац или узицу обешено тело зове се висак. Впсак се употребљава да се види, стоји ли што у вертикалном правцу. Висак употребљавају мајстори, кад памештају нрозоре и врата, да не би изерили. Узмимо чашу воде. Гледајмо како је иоложена иовршина воде. Нагнимо чашу. Површмна воде неће се пагнути, него ће остатн као што је била положепа; ма како пскретали чашу, површина воде увек остаје једнако положена. Тако положен правац, као што лежи површина воде у суду, зове се: водораван правац. У науци тај се правац још зове хоризонталан. Сваки други правац, који није ни хорпзонталаи ни вертикалан, зове се кос. Ппталице: шта у школи стоји у вертикалном правцу ? Шта лежи у водоравном правцу ? А шта у косом правцу ? 9. Белутак је тврд камеп. Кречњак је мекши од белутка. Креда је мекша од кречњака, а восак је мекши од креде. Има тела која су тврђа од белутка, а пма их, која су мекша од воска. Као што се види, нису сва тсла једнака по тврдо&и. Што је тело лакше, лакше мења свој облик. Што је много мекше од воска, расилине се, те ие може да одржи облик. Тако је вода мека, да не може на гомилп пи да стоји, него се расплпие, разиђе, чим је синамо. Отуд сс вода може држати у суду. Што је тако меко као вода, да се без суда не може нп држати, јер отиче, тсче , каже се да ,је течно. И тако је вода течност.

Вода се разилази, ако нпје у суду. Али има тела, која се толико разилазе, да се не могу ни У суду држати. Такав је ваздух. Која се тела ни у суду не могу држати, ако је отворен, јер се на све стране разилазе, као ваздух, зову се ваздушаста, или још друкчије, гасовита. И на тај начин честице једнога тела могу бити чвршће везане једна за другу, и онда имамо чврсто тело, или могу лабавије бити везане једна за другу, и онда имамо течно тело; или нису честице никако везане једна за другу, и онда имамо ваздушасто тело. То како су честице једиога тела везане једна за другу, зове се у физици агрегатно стање, па ће се онда рећи, тела се у ирироди находе у три агрсгатна стања. Ниталице: Наведи неко чврсто тело, н од тога мекше и све мекше. Наведи неколике течности. Које се тело находг у природи у сва три агрегатна стања ? 10. Ереда је састављена од врло ситних честица. Да се те честице не држе и не приљубљују једна за другу, креда би се расула у прашину. Као год што земља себи привлачи свако тело, па опо мора земљи да пада, тако се и они делићи креде узајамно привлаче и један за другог држе, те креда може да постоји онако у комаду. Ти се делићи привлаче снагом, а та се снага зове у физици кохезија. Што је кохезија већа, телоје чвршће. У течности кохезија је врло слаба, а ваздушастаје тела и немају. Честице тела привлаче се тек кад суједнауз другу приљубљене. Отуд кад креду нреломимо, не можемо је опет саставити, јер не можемо да примакнемо све честнце једну другој опако, као што су биле на оном преломљеном месту. На површини течности чесгице се јаче привлаче, или као што се каже, кохезија је јача, него у унутрашњости, отуд је на површпни као танка кожица. Питалице: што може водени паук да трчи, по води, а да не пропадне? Што не можемо преломљену палицу опет да наместимо, као што је била? 11. Кад нишемо ио табли, од креде остају прилепљене честице за таблу, те отуд опај траг. Ми само вучемо кредом по табли, а не лепимо, па опет за то остају онз честице прилепљене. То је отуд, што се честнце креде привлаче са честнцама табле. И тако се честице креде привлаче међу собои, и са честицама табле, на како се јаче нрнвлаче са честицама табле, него што се привлаче међу собом, то се оне и одвајају једна од друге, те остају приљубљене уз таблу.