Просветни гласник

278

К 0 в ч

Е Ж И Ђ

неиажња или иајобичиији случај, па могу да учине толику штету. Да је у таквим нриликама узрок свему томе баш зарижено мастило и ништа друго, доказала је и наука неосиорним опитима. У бактериодошкој лабораторији у Липисци исиитивао је недавно д-р Марпман (Магршапп) мастила разне врсте, и нашао је у свима бактерија и других клица разних врста. Већ у скоро иуњеним мастионицама беше их врло мпого, а кад су дошле на ред пробе старијег мастила, беше их још више и разноврснијих. У једиој мастионици, која је стојала три месеца отворена, нашао је д-р Мариман и клицу, која изазива тровање крви (септикемију), па кад ју је нрекалемио мишима иод кожу, сви су угинули од отроване крви. Кад све то уочимо, онда ћемо ласно увидети, зашто је баш школско мастило у томе правцу најопасније. У школи је свакојаке деце, па и такве, која болују од ове или оне заразне или прилепчиве болести, подљуте, намете и т. д.; у школи се диже сваки час прашина, а с њом и клице што се тамо задесе; деца се школским мастилом умрљају ; она га о себе отиру; она га лижу и т. д. па би ли онда било чудо, ако се њиме с времена на време заразе. Према овоме искуству и тумачењу била би задаћа школе и учитеља, да и на школско мастило обрате потребну пажњу. У главном би требало чинити ово. 1. Школске мастионице нека се често испразне, добро оперу и свежим мастилом ионово напуне. 2. Нуне мастионице нека се затварају, чим нису у употреби. 3. Ученицима би требало разложити и објаснити ту опасност од окужена или сумљива мастила, и нарочито их посаветовати, да с пером и мастилом пажљиво поступају. 4. Ваља им забранити, да замочено перо у уста мећу, или о косу обришу, да „крмаче" лижу, или да загађене прсте сисају. 5. Особито треба пазити, да се ученици пером не повреде, што најлакше бива, ако се деца о једно перо отимају, ако се пером задиркују и голицају, ако га један другом позајмљују и т. д. 6. Треба наредити, да сваки ученик мора имати своја иера и (дрвену) чауру, у којој ће их држати и кући носити. Чим нисање доврши, мора их заједно с држаљима у ту чауру сложити и затворити. Али ипак и поред тачног извршења свих тих иравила може се гдекада десити, да се дете употребљеним пером убоде, или иначе како повреди. Где се тако што случајно деси, ту ваља одмах с почетка на ту повреду озбиљно припазити. Најбоље је, ако се деца пауче, да одмах такву повреду учи-

тељу пријаве, а учитељ ће оида по својој савести и дужности за неколико дана на повређено дете мотрити и његоку повреду с временд на време прегледати. Ако би се на оном месту или у близнни убода појавно јачп бол, кљуцање, црвенило, гној, онда је већ прилика да је ствар озбиљнија. Ако уз то букне сва околипа убода, на се појави још и ватруштипа (грозница), или ако се црвенило и бол почну разилазити и по удаљенијим местима; или ако набрекну оближње жлезде и постану осетљиве; — оша већ троба тражити лекарске помоћи. М.

ЛЕКЦИЈЕ ИЗ ФИЗИКЕ за I разред више исенске и девојачке школе

(СВРШЕТАК) Питалице: Што коњн теретна кола тешко крену с места, а после лакше вуку ? Са кола, која не стоје, кад човек силази, треба да скаче у оном правцу, у којем се кола крећу. За што? Кад коњаник јури на коњу, па скрене на десно, или на лево, нтта мора радити, да не падне са коња? Што су на савијуцима жељезничке шине на једној страии више, а на другој ниже ? Ако о конац обесимо креду, на је заокренемо око прста, иосло ће се сама око ирста обавнјати. За што ? 7. Кад метнемо камен на длан, осетићемо да нам нритискује руку. Да није иснод камена наше руке, камен би нао на земљу. Камен за то и притискује руку, што тежи да падне на земљу; а опет тежи да падне на земљу, што га земља себи вуче, што га привлачи. Земља не привлачи само камен, него привлачи свако тело. Отуд свако тело мора притискивати на месго, где стаје а то значи, мора имати своје тежине, што је тело збијеније, биће тегке. И сва се небеска тела узајамно привлаче. И тако је и тежина једна оишта особима тела. Ако разна тела мећемо на длан, вндећемо разно да притискују, тј. да су разно тешка. Кад тако мотримо да видимо, како су тела тешка, не смемо узети неједнаке количине. Ако би у руке узелч .јастук нерја, па онда иглу, морали бисмо роћи, да је перје теже од гвожђа. Али се тако не ради, него кад се узме јастук перја, мора се узети и толики комадгвожђа; или кад се узме нгла, мора се узети и толишно перце. А то се каже, мораЈу се узимати једнаке запремине од тела, које узпмамо, да видимо, колико су тешка. Разна тела разно су тешка, отуд морамо имати мерила, којим ћемо мериги, да знамо колико је које