Просветни гласник

к о в ч Е Ж и 'н

277

ШКОЛСКО МАСТИЛО

Старо је искуство, да су убоди од уиотребљсна исра много озбкљнкји нсго убоди другим којим шиљастим нредметом. Попређеио чољаде их, истипа, одмах осети, али су махом тако незнатни, да и не крваве. Нс би се, може бити, ни видсли, да их не издаје оно црнило идн модрило од засуга мастпла. Кад ирестану болети или бридети, ми их у брзо сасвим заборавимо, као да се нпсмо пи уболи. Махом, нстипа, на томе и нрође, али се по некад деси н случај, да и друкче буде, а ево како. Не потраје дуго, а онај незнатни убод од псра — рецимо па прс/ту — почпе и опет изнајпре потмуло бридети, па онда и болети и стрецати. Бол и стрецање постају све већн, а уз то се појави и црвенило — најпре пепосредио око самога убода па носле и даље. Гдекада букне сав прст и читава шака, а понекада се оток п бол попне уз целу шаку п руку, па доспе — чак и под пазухо. Осстљивост под пазухом (у натеченој подпазушпој аслезди) може по некад тако да се појача, да болесник не може руком мрднути, а од стрецаља и бола у нрсту ни ока склонити. У тој прилицп јавн се махом и јака ватруштина (грозпица) —• тако да болесника баш свали. Сви ти знаци, а нарочито оток под иазухом и грозница, показују, да је она иезнатпа рана од убода окужена (отрована) и да је куж (отров) већ и у крв доспела. Где со ти појави покажу, ту је болест већ озбиљнија. Болесници од тога обичпо болују по неколнко недеља (неки баш н по неколико мссеци), а дешава се и случајева, да се од такве повреде и умре. У неким приликама болесник - истина •— прекужи и преболи, али му од те болести остане која слабост или која мана — било на самом месту убода (на ирсту), или гдегод у близини на руцп. За што се баш убоди од уиотрсбљсна иера радо дају на зло, дуго се није тачно знало. Унотребл>ена нера су обнчно и зарђана, па се с почетка мислило, да је сама рђа на перу узрок том необичном појаву — од прилике исто онако, као што су н. нр. иовреде од зарђанс игле озбиљније и сумљивије, него од иове, чисте и сјајие. Не што је рђа сама ио себи неки отров или нека маја за куж, пего што је површина сваког зарђаног иредмета — дакле игле, пера, ексера итд. — неравна н храпава, па већ тога ради оставља за собом попреде, које су пеправилније, на зато теже зацељују. Сем тога храпаве и неравне површине примају лакше и држс боље прашину или другу коју нечи-

стоћу, па се онда па тај начин повреда може загадити и окужити. То мишљење било је ирилично основано, и држало се до скора, али се — бар за повреде употребљеним пером — у новије време сасвим нзмеинло. По томе може уиотребљено иеро бити са свим ново п глатко без и иајмање пеге од рђе и храпавости на површиии — као што су то н. пр. добро позлаћена и углачана пера — па му је ипак убод ио гдекада тако опасан, као да је и од најстаријег, са свнм зарђаног. Мора, дакле, да узрок тим појавама пије само у рђн илн у храпавости новршина, него у другоме нечем, што се и на новом незарђаном али ипак употребљеном перу налази. Н доиста искуство и опити су показали, да тај узрок ннје у самоме перу и његовим лошијим особинама, него баш у мастилу. Не што је већ мастило само но себи отровно и опасно — јер таква се мастила више не пуштају у промет — пего је оно махом течност таквога састава, да у њему разне клице или бактерије — па баш и клице неких кужних болести — налазе погодбе за своје одржање и размножавање, те се доиста тамо и размноже. Ако, дакле, којом год приликом досие у мастпло која таква клица, она ће тамо паћи све згоде, да се у брзо размножи. У свако мастилО може доспети која бактерија, а у школско нарочито. Школске мастионице су махом без заклопца, па у њих падају — с. прашином — небројене клице свакојаких врста. Сем тога иреносе их сама деца пером — са површине скамије, тела п одела, из уста итд. — па је онда ствар готова. Належе их се толико, да их је за кратко време и у најмањој капи мастила хиљадама. Међу њима је, наравно, ногдекада баш н кужних, па ако и најмањи део таквога мастчла доспе нод кожу пашега тела — рецимо случајним убодом — онда настају од прилике исто оне појаве, као кад какву мају нод кожу накалемимо. Убодом се из мастила на врху пера пренесе кужна кдица (дакле кужна маја) под кожу и доспе у крвоток; у крвотоку се размножава и по телу разноси; па ако су и друге прилике згодне, куж се исто онако прими, као нгго се прими ккдамљена маја од крављих богиња па руци детета. Ако су кужне клице такве врсте и нарави, да изазивају само местно гнојење, онда се око убода донста и загноји, нровали, па и зарасте. Алп ако је куж друге које врсте, онда може изазватп и друге, много озбиљпије појаве: — може окужити спу крв, или другнм којим начином 110стати узрок тешким, па и смртиим болестима. Мала 35*