Просветни гласник

276

к о в ч

Е Ж II Ћ

Оставим их да иуне скоје торбице лековитим биљем, а ја се уиутим папред и стигием треКу гомилу жеиа. Видим дае од љих да коиају СћеНс1о1нат тајцз В. с корепом. На моје питање рекоше ми да је то трава од жутице и употребљанају је против жутице. Пођем с њима у друштву и уз пут нађемо Уегћабсшп рћоешсенш 1 ј ., за коју ми биљку рекоше да се зове гроница и да је унотребљашуу за свиње иротив болести гронице (АпШгах). За тим смотримо ЕгосНшп с1си1;агшп1 В, коју бнљку назваше штркова кљуница и рекоше да је уиотребљавају против болести клинова (килавости). Најзад стигнем у Клисуру, крајњу тачку данашње биљарске ексиедиције. Ту нађем пуно жепа са већ скоро пуним торбицама лековита биља, ну још загледају но шуми и камењару пе би ли још коју потребну им биљку угледале. Једна од њих впкну својим другама: Ево га страшник! п потрчаше да копају Сеп1аигеа а^горигригеа \У. К., од које се биљке у то време види само лпшће, а коју употребљавају за лечење страха код деце п људи 3 ). Поред оиде именованих бпљака, има још доста других биљака које народ у томе крају употребљава за лечење људн и стоке. Ну да не бих морио дуасе читаоце ређањем имена биљака и њихове унотребе у народиом видарству (што ћу учинити другом приликом у нарочитом чланку), ја ћу сада нрећи на други део Биљанице, како се то обавлза у Вражогрнцу. Пре него што нређем на тај други дсо хоћу још да напоменем, да сељанке обично само док су свеже биљке могу разликовати која је биљка за коју болест, а доцније кад се осуше, ондаодприлике дају шта дохвате. Многе од њих прикупљеие биљке никако и не уиотребљавају за лечење, већ само обичаја ради одлазе у Биљаницу. Интересно је још и то да се напомене, да већину овде именованих биљака не спомиње др. Сава Петровнћ у својој књизи „Лековито бпље у Краљевини Србији". Но већ утврђеном обичају копање биљака траје до подпе, када се бабе и жене враћају из шуме, али не кући, већ у пивнице, где их људи, деца и жене, који нису ишле у биље, чекају са спремљеним ручком. Ту сад отпочиае други део Виљанице. Пред сваком иивницом или уиутра у пивници, (где супце смета), стоји постављена соФра за ручавање и око сооре поседају: домаћин, домаћица с децом и обично но неки гост. Често се две или три мање породице удруже иа заједнички ручају. 3 ) У Другим крајевима окр. тимочког уиотребљавају за кађење иротив дечјег страха тајнородне биљке: велжџ страшник бгаттШв Се1егасћ 8лу . и мали страгинш Абр1епјиш утс1е Ни(1в.

Том нрилпком сваки донесе по што год за јело и све се изнесе и метне на софру нли прострте торбе, у којима је јестиво донесоно. И ја сам бно гост таквог једног заједиичког ручка и сваки мп је нудпо час ово час оио од јела, тако рећи претрнавали су ме ионудама. За ручком неирестано круже најпре чутурице с ракијом, а после чутуре илн врг с внпом, а уз шалу и разговор о Бпљанпци н догађајима тога дана. Пошто се преруча опда се обично одлази у пнвницу кога рођака или пријатеља у госте и ту се наставља гозба; тако се продужава до вечери. Да би слика била потиунија нужно је да сиоменем и свираче — цигане, који од пивнице до пивнице иду и својом свирком и песмом веселе разгаљене вином сељане, који цнганима опет дају за то награду у натури, тј. напуне им врг од иеколпко литара вином, које цигани сипају у нарочито буре, које собом доносе тога дана у пивнице. Пошто се за-довоље јелом, иићем и несмом, онда се код заниса отпочне игранка, где и старо и младо, н мушко и женско, у оиштем заједничком загрљају, излију одушевљено у српском колу своје задовољство. Коло се за колом ниже до год се свирачи не уморе и мрак не ухвати, а тада се с иесмом враћају у село, где се весеље наставља, док их умор и руменика не савладају. Село Вражогрнац налази се седам километара удаљено од вароши Зајечара на друму за Неготин. С источне стране Вражогрнца пролази тимочка железница, поред самог села, и река Тимок мало даље, а на северо-источној странн иодижу се брежуљци засађени вииовом лозом, у чијој се срединп налазе вражогрначке нивнице, удаљене пола сахата од села. На источној страни од шшограда стране су брежуљака обрасле шумом, која се иовија северно и јужно око шшограда, где долазе биљарицо на Биљапи Петак за лековите траве (биљке), одакле иосле одлазе на пивнице, те да други део Биљанице проведу онако весело, као што мало час изложих. Како су почели омањивати виногради п у Вражогрнцу, изгледа, да ће овај други веселн део Биљанпце бивати све окромнпји и можда за неко време сасвим престати, док поново стара бурад не забрекну румеником, која ће опет новратити Бшваннцп ону прпмамљивост и живост, а бакама оиу издржљивост и веселосг, којпма се одликују тога дана и у пољу н у колу. Ћ. Н.