Просветни гласник

паука и плстлва

317

га из ових нодатака видели, — т. ј. док свако ђаче своје оброке у торбици носи, па их онда у шкоди само за себе нотроши. Кућа би им јамачно могда јачу и једрију храну у торбиду снремити, само да је међу нашим светом нарочито међу женским — мадо више увиђавности и устаоштва. Већ самим тим би смо много добили: наша узданица, наш иодмладак не бн се више хранио лошије и нерационалније, него што се хране апсеници. Ади том начину — све ако би се овако и поправио — имало би се јеш мпого штошта нриговорити. У главноме понајпре ово: 1. Деца, која из своје торбице једу, не одржавају ни но времепу ни но количини онакве оброке, какви би најбоље одговарали њиховим потребама. 2. Храна из торбе је махом опет храна, која није неносредно пред оброк на ватри готовљена, него је хладна и (тако рећи) сирова, а то је — као што сте напред чули — у неким извесиим приликама (на нр. зими или кад владају заразе и т. д.) и неугодно и опасно. Према томе сасвим је јасно, да се и храна наше инсолске деце неће темељпо понравити све дотле, док у томе питању не пођсмо трагом других, напредних народа; док при самим школама не створимо могућности, да се за сву деду заједпички из задружних средстава спремају и деле оброци у одређено време и одређеног састава. Само тако „оиште жиће" даје добре резултате: уз најмању цену јамчи консументу за иајбољу храну. Еако би се то код нас могло удесити, и колико би имада дужности и удела сама ђачка кућа, а колико онет држава, школска област, школски одбор, учитељи (учитељке) и учитељице — то је опет питање за себе, и мора се нарочито ироучавати и расправљати. Иочетака у томе правцу бпло је већ и код нас, али ја пе бих могао рећп, у колико су они одговаради пашим приликама и потребама. Може битн да би се на том истом темељу дадо и даље градити, а могућно је и то, да би се ово нитање могло довести у везу и склад са неким новијим нитањима у нашој основној ншоли — нарочито с иитањем о ручном раду и раду у школским вртовима, иа онда с иројектом о иољоиривредној теоријској и ирактичној настави. 0 свему томе морадо би се — као што рекох — још озбиљно размишљати.

V. ПИТАН.А ШКОЛСКИМ НАДЗОРНИЦИМА И УЧИТЕЉИМА Као што сам већ с почетка рекао, ја сам ове податке о храни шкодске деце жичког и студеничког среза разрадиои публиковао у нарочитој намери. Пе да из њих изводим дсфипитивне закључке, који би били одсуднп, него да на томе раду покажем и примером објасним, шта је у томе питању пајважније, па што треба нарочиту пажњу обраћати и шта треба сабирати и проучавати, да се то питање може правилно и коначно решити. По овој обради моћи ће школски надзорници, учитељи и друге чињеиице у народној просвети видети, у чему је онај матерпјал, који је до сада покупљен, непотнун или иначе за научну обраду тога питања ненодесан. Да би се скупљачи у томе још боље могли оријентисати, изнећу им неколико главнијих тачака мојих захтева, и молити их иријатељски, да се њих држе, кад буду иосматрали, испитивали и бележили, па да онда те ирибелешке мени шаљу. Што више таких посматрања и прибележака; што дуже ко буде носматрао свој материјал; што шира област, у којој се посматрања чине: то нотпунији, тачпији и поузданији резудтати и закључци. По себи се разуме, да вредност могу имати само она посматрања и оне бедешке, које су еавесно вршене и тачио вођене, а да опет нетачан и површан рад у томе правцу више шкоди, него што помаже. С тога мећем на срце свакоме, да се слободно и не прима тога посда, ако га мисли површно и нетачно вршити. Мене би само завео, а цело питање би упропастио. Ја — у главноме — требам ове податке и одговор на ова нитања: 1. Место, срез и округ носматране школе. 2. Дан и година, кад су посматрања чињеиа. 3. Име и нрезиме ученика; године узраста; разред (Сређено или несређено). 4. Тачно народно име свакој поједпној врсти намирнида (са синонимиком). Ако није обична и онште нозната, треба је укратко и описати. Ако је каква смеса, ваља јој тачно све делове набројатн, и размеру њихову бар приближно — означити. 5. Код готовљене хране треба и начин готовљења оппсати — сем ако је тај начин већ иознат. 6. Ако намирница ннје свеже готовљена, или ако је сирова, означити јој стање (давна-