Просветни гласник

318

НАУКА И НАСТАВА

шња, бајатна, пдеснива, усгшсла, провиштада, смрадна, тухда и т. д.). 7. Код хдеба тачно одредити врсту жита; је ли мегаан; је ди зрно добро самлевено, а тесто добро умегаено; је лн кисео или сладак (пресан); је ли гнецав, бухав, тврд и т. д. 8. Тачна количина сваке поједине врсте било по мери на вази, било ио броју комада. Ако се употребљава само неки део једне врсте, онда ваља тачно означити, који је то део (код лука н. ир. главида или пераје). 9. За које је време та количина утрошена? 10. Иду ли деца кући па поћиште, или у школи и ноћивају? 11. Ако иду кући на ноћиште, добивају ли тамо какве оброке? Кад, шта, и колико (бар од прилике)? 12. Колико оброка имају у школи? Кад су ти оброци? Јесу ли заједвички, или свако дете једе за себе? 13. Који је оброк најглавнији ? Који део целог дневног оброка чине иоједини оброци ? 14:. Хоћс ли ђак ђаку да позајми од својих намирппца? У чему чине највише таких позајмица ? 15. Готови ли се гато у гаколи? Шта и како? Ко обично готови? 16. Ако се не готови, траже ли сама деца пачина, да свој оброк колико-толико ноправе 11 дотерају? Шта раде тога ради? (Греју ли, прље ли, квасе ли и т. д. своје намирнице)? 17. Трогае ли какве зачине? Какве и колико ? 18. Шта пију уз јело? Кад то чине? 19. Како и у чему деца доносе своје намирнице ? Где их привремено чувају ? Има ди за то нарочитих остава ? 20. У чему и чиме једу? Ко пере и чисти суде ? 21. Има ли кога уз децу, да их при оброцима надзирава и унућује ? 22. Је ли за време иосматрања и бележења био који заповедии иост, и колико је трајао? Да ли су деца и ван тих постова (по навици, заветовању, обичају и предању) постила ? 23. Опажа ли се кад на деци да су необично гладпа ; да нестрнљиво игачекују час, кад ће се заложити; да једу брзо и халапљиво ит.д.? Остаје ли им гато од намењене количине? 24. Има ли међу децом почегаћих нелагода од органа за варење и исхрану (муке, подревања, ригања, гатуцања, пролива ит. д.)?

25. Јесу ли деца бдеда, иодбухла, млитава, ит. д., иди су румена, жпвахна и окретна? Могао бих јога мпого впгае таквих пптања стављати, али се бојим, да сам и овим претоварио оне, којима се обраћам. За сада ћу сс, дакле, задовољити и с овим, и бићу сваком личпо обвезан и захвалан, који ми год на њих буде тачно и савесно одговорио. Сем моје најискреније захвалности имаће свави скуиљач тога материјала јопг и то пријатно убеђење, да је својим личним заузимањем и својом сарадњом прииомогао регаењу једнога питања, које доиста веома дубоко засеца у живот нашега народа. Ие зиам како други о томе мисли, али ја сам иотпуно убеђен, даје питање о исхрани једнога народа ие само иитање жговог телесног наиретка, него у исти мах и кључ, који решава и друге веома озбиљне и замашне ироблеме у односима народнога биКа.

ОСНОВНЕ ШКОЛЕ У СРБИЈИ ирве половине овог века — НАОТАВАК Какав јс уснех био по осаовним школама у Србији и Аустрији, најбоље се види из оиога што Вук говори о овим букварима у Даници за 1827. годнну у предговору „ Оглсду сраскога буквара". Оставимо на страну оно, што Вук вели о вредности нисма у опште, већ да наведемо оно, што каже о нисму код Срба: „Срби су овај дар Божији иримнли тек са за„копом ришћанскнм, прије иљаду година; и нремда „се у нашим народним нјесмама врло често књиге „иишу и уче, опет су у народу нашем врло рнјеткп „људи, који знају читати и аисати! Што Срби још „слабо ночињу књигу учитп, н што је још српска „књига у читању часловца и исалтира, томе је криво „много којешга; алн што млоги учи по двије и по „три године читати, на онет не може да научи, „него остане сврхислово, томе су само криви бу„квари п учитељп. Сваки правн п паметни родо„љубац мора жслети, да се и у нас буквари на„чине и школе уреде ирема данашњем вијеку.... „(стр. 1. и 2.) Дакле, овакоје тешко ишло учење српске књиге још крајем прве четврти овога века, акакојетотешко бнло у време првог устанка, да се лако замИслити. Да сс уведе лак начин читања учења нисмеиа, покушао је такође Вук Караџић, одмах носле пада првог устанка, нрво у Весарабији, на