Просветни гласник
326
ИЛУКА И НАСТАВА
или чак преведених превоДа не само унропашћава дух и стил првог оригипада, него се чак накарадно извигопере и главне мисли [на сунрот теориски.м идеалнсањнма, да се може и у таком случају све надокпаднти вештипом нреводночевом]; идруго, да се у таком раду и нехотнце увлачп и дух са стилом самог првог нреводнода на носредно и дух и характер његовог народа тако, да најносле у том другом или трећем преводу има врло мало или ни мало оних особииа и оног духа, којима се првобитни оригинал одликовао. Свој је рад Шимич, ваљда због „претолковања", иоделио на пеке друге делове — членове —, но што су у латинском оригиналу: сомовољио, али призиајемо сасвим тачпо. Ево тог његовог дељења, које ми пзноспмо и рад срнскога језика, а срачунали смо њихов однос к оригниалиој деоби. 1 члонђ . П оводђ лнбо причнна сога сна [IX. и X. сариЈ,.] Пророчоство о носледномЂ Картагенн уничтожонји иодт> волсдомђ С циииономђ. [XI. и XII. сари!. 1 Посл^ ове жизни онбихђ о награжденји, кои добро-заслуженни сута о Отечеств-15 или о Свободном-Народо-ПравленЈ!, и ио овои земнои жизни о иебесномЂ живот%. [XIII. XIV. XV. и мало XVI.] По величин'ћ, св^тлости, движенјго и иоложен1го неб "ћснихЂ тђлесЂ Онисанив. [ост. XVI. и XVII.] 0 Сходногласности неб ^снихЂ тћлесЂ. [без 1 реч. XVIII. сар.] 6 стђ зомлј.и онисание, гд'ћ доводитса лгоден: на землви лребивакпдихЂ разнствив по положенш, даже небђснихЂ ионсовђ назначенив [XIX., XX., XXI. и мало XXII.] 0 великоВ либо Платоническои годин4. Ув'1;танје Дфрј'кана, да би С ц 1П10 нђ земнимђ веш,имЂ презренимЂ суш,имЂ, кђ до-
II
III п IV,.
VI VII
VIII IX
брод ^толБи и кђ ноб ^сиимЂ награждениамЂ волђно обратио. [XXIII. и 1 / г XXIV.] X „ Сцшшна во его мн$нш утвердитв хотео". [XXXIV., XXV. и XXXI.] Овом ноделом Шимич је већ у неку руку „толковао" Цицероиа, а да би тој жељи још више одговорно, он је или на нски, ваљда њему разумљнв, начин српским преводом објашњавао речи п нмена звања у романској републици, или додавао речи [које ћемо ми нри давању примера ради разумевања метутн у заграду] којих у оригиналу нема. На иример. Соизи1 — народо-началник; ичћипиз ниШига —воеино-пачалникЂ; гезриђПса—СвободноПародно (Народо-) Правлоије ; (11с(;а1ог — СамовластноБерховнеишн Повелителв; сепзог —■ сокровшц ПрсдставникЂ (С јцпшновђ ) нломену (ноколенјго); — «[ститворецв] Е нн 1 и ; —• „моего унук (снр ^ћчБ Т1бер1а Гракха); — „а онђ (сир -ћчБ АфриганЂ); — [Иид1е р'ћку] ГангЂ" и још других додатака. — Пример у реченици : „Сиш ае1аз 1иа 8ер1епо8 „врбо где в1ж седамЂ кратЂ осИепз зоПз аиЈгас(;из ге- ио осамЂ [7X8 = 56] (Шизцие сопуегкегН Солнца точен1е прожив ^тБ; [сир 'ћчБ когда будотЂ старЂ 56. л Љ тђ]". и т. д. Таких његових објашњавања има премного: или се новраћа реченицом иа казану мисао, или унотребљује нове речи и т. д. 0 свима готово овим стварима има објашњавања и у Срдића, али под текстом, и не зна се чија су: али према трима напоменама: а) где објашњава мисли Цицеронове из гл. XVIII; 1 ј ) где насељеност само двеју зона назоди као опште класичпо мишљење и за иотврду доводи Вергилија, Овидија и Плинија; с) где рачуна нлатонску годину у 12854 година, што све није могао радити нико други, до зналац латинске [а и јелинске] књижевности, те мислимо, да су те мисли абата Оливета. (Наставиће се)
ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ
Басне народне и уметничке. За омладину приредио Л. ЗрниК, Београд. Издањс кљижаре Вел. Валожића, 1899. Штампарија С. Хоровида. 8°, стр. 160. Задатак и иародпе и средње школе и велики је п миогострук. Да га школа свестрано задовољн, ваља јој доста н на више начина иомагати. Најподеснпје и најоузданије се помаже школи у иснуњавању њених задатака ваљаном лектиром, нарочито иодешаваном за учеиике. Ово се и код нас већ уочило, и почиње се овим путем помагати
школн, а олакшавати наставницима и васпитаницима. И књига коју приказујемо, једна је од тих, које се спремају и издају с нарочитом наменом, да корисно послуже као иомоћно средство школској настави : освежавајући, утврђујући и проширујући у својих младих читалаца многа и разнолика знања, добивСна у школи. Од ових књижевних облика, у којима је могу омладипи упућивати потребне ноуке, басне су међу најподеспнјима, и овога ради њима се увек иуступа