Просветни гласник

43*

К 0 В Ч Б

X I 1

337

што је иа куроу иредавано. Усмеии испит полагаће се ио правилима за полагање учитељскога испита у Учитељској Школи. Практични испиги држе се на два дана пред свршетак курса; курзисти ће извлачити питања, која ће бити исписана на листићима, и израђиваће нрема питању дотични предмет самостално. Који иоложи испит бар с добрнм уснехом, добива сведоџбу о томе, а само уверење, да је курс походио, ако не положи испит. Ови иоследњи могу поново полагати испит на вурсу који буде на реду. Испитни одбор састоји се из управигеља курсева, који је иредседник, и помоћника — учитеља — на курсевима, који воде старешинство по реду постављења ; но ако је на испиту присутан изасланик министра иросвете онда је он председник испитноме одбору. Сведоџбе пописују сви који буду иснитивали, и изасланици министра просвете и иривреде, ако их буде. Испитпе моделе и цртеже задржава Удружење за увођење ручнога рада и по могућству чува их, а све радове са курса уступа у властитост курзистима, који су их израдили. Наставници који сврше овај курс имаће право да предају ручни рад у свима разреднма мушких народних школа, сваки према струци, коју је изучио, као и да могу бити наставници на окружним курсевима. На информациономе курсу спремају се учитељи за учитељске курсеве из ручнога рада и њихови помоћници. На инФормациономе курсу ради се практички и теорнјски. Пракгички се ради ноглавито оно што до сада није учено на учитељским курсевила, а што ће се од сада предавати. У теоријскоме делу поучаваће се ноглавито метод и друго што је потребно за завођење ручнога рада у мушким народним школама. ИнФормациони курс траЈе месец дана. На инФормациони курс примају се првенствено оеи, који су већ до сада били учитељи или помоћници на учитељским Курсевима за ручни рад, а свршилн су учитељски курс ручнога рада с одличним или врло добрим успехом и радили у ђачкој радионици, и најпосле они, који су свршили учитељски курс, с одличним или врло добрим успехом а нису радили у ђачкој радионицн. По свршетку инФормационога курса полажу се испити, којих мма иисмених и усмених. Писмени се исиити нолажу на један дан иред свршетак курса. Кандидати извлаче нитања, која су исписана на листићима, и имају највише четири часа времена за обраду добивенога питања, и могу се служити нотребним књигама. Практични испити полажу се на два дана раније од писмених иснита, на начпн као што је то пропнсано за нспите вишега курса. Ко не положи ирактички не нушта се на ппсмени испнт. 0 положеиоме испиту курзисти добнвају сведоџбе. * Учепици иародиих школа на Љубић}'. — 21. маја су паставннци чачанско-трнавског и љубићског збора, са својим ученпцнма, направнли излет до Љубнћа, овсковечена у нагаој иовпјој исторпји, и ту су н наставннци и ученици учинили помен српским јунацнма који изгибоше 1815. годнне, борећи се с Велнкнм Милошем за ослобођење Србије. Иосле помена два

су наставника држала нригодне говоре о значају Љубића у историји и о херојској борби наших прадедова за слободу: један је говор био намењен ученицима, а други искупљеноме народу, који је тога дана у знатноме броју био на историјскоме Љубићу. За тим су ученици певали родољубиве песме. После овога сви су сншли у долину и ту су провели цели дан, невајући и веселећи се. Овај поступак наставиика чачанско-триавскога и љубићскога збора за похвалу је и углед. Наша лепа отаџбина препуиа је историјскнх места, за која су везане тако миле нам успомене за толике наше великане, чијем ретком пожртвовању морамо захвалити за многе благодети, које ужпвамо. Школску омладину треба често изводити на та наша света места, уиознавати их с њима и с личностима и догађајима, везаним за та места. Само тако наша ће се омладина како ваља спремити, да под заставом свога Краља настави и оконча велико дело Милоша Великога. * Иомен Стевану Сииђелићу. — 19, маја ове године навршило се равно деведесет година, како је јуначки ресавскн војвода Стеван СинђелиК славно са својим врлим друговима пао, бранећи своју отаџбину од непријатељске навале. Омладина свих нишких школа, одушевљавајући се во.шким делима неумрлих великана свога дичнога варода, учинила је тога дана свечани помен Синђелићу и његовим друговима. И ученици Учитељске Шиоле у Алексинцу, желећи као будући васпитачи српске омладине што видљивије показати своје пошговање према великанима свога народа, још у очи тога дана су отишли, са својим наставницима, у Ниш и 19. маја, као на дан трагичпе а славне смрти неумрлога Синђелића и његових другова, изишли су на Чегар, и ту учинили свечапи помен онима, који се умедоше смрћу обесмртити. После су отишли и Ћеле-Кули, те и тамо учинили помен јуначким синовима срнским, који су нали бранећи своју отаџбину. Школе у Русијн Васнитлње сеоскога зкенскиња. — У Русији су у носледњо доба ночели обраћати озбиљну иажњу васпитању сеоских девојака, и желе га у томе иравцу упутити, да се сеоско Јкенскиње што боље спреми за домаћице, мајке и раднице. Овога ради се по многпм местима отварају школе за сеоско жеискиње, у којима ово учи веронауку, домаће женске радове, градинарство, сточарство и др. Женска друштва, народни учитољи и свешгенство такмиче се, ко ће више и боље иомоћи васпитању сеоскога женскиња. Енископи иррдњаче свештенству у овоме племенитом раду на иародноме просвећивању, а нарочито се у томо иетакао одушевљењем и пеуморшш радом полтавски епископ Иларијон. Њему је цар Никола упутио писмо, у коме износи своје погледе на васнитање сеоскога женскиња. То је писмо штампано у Правитељственоме Вјестнику и гласи: „Добро вавпигање сеоскога женскиња за породични живот вазда сам сматрао за једну од главних задаћа основне наставе. Биће велика корист за народнн живот, кад будуће жеие и мајке унесу из школе у своју