Просветни гласник

338

КОВЧЕЖИИ

нородицу чврста начела вере и наравствености, навику на рад и ред, знање црквенога богослужења и љубав к иојању. Оне које постану учитељице, васпитаће у овоме духу нова покољења. Драго ми је нзјавити вам признање на личном старању, које указујете у нолтавској епархији овоме великоме и за Руспју важноме раду". * Шегртске школе. — Из статистичкнх извештаја о стању шегртских школа у Хрватској и Славонији при крају 1897-8 школ. године узимамо следеће податке: Таквнх школа било је концем 1897-8. год. 35. У самоме Загребу биле су 3 школе. Трговачки шегрти поучавани су и трговачким дисциплинама. У свима школпма било је 4(365 ђака — шегрта. На сваку шегртску школу долази просечно око 138, на сваки разред по 28, а на једнога учитеља по 14 шегрта. По струди било је највише оних који су шегрти по трговинама, таквих је било 509, за тим столарских 365, браварских 339, кројачких 313, берберских 231, пекарских 211, зидарских 211, ковачких 203, опанчарских 170, шта.мпарских 136, чизмарских 125 и т. д. Похођење ових школа било је врло повољно, а понајбоље у Инђији и Земуиу. На овим школама радило је 306 учитељских снагг. Од ових је било: 15 учитеља и проФесора средњих школа; 6 дрректора и 33 учитеља виших народних школа; 165 народних учитеља; 7 учитеља стручних школа; 34 вероучитеља; 1 приватни уЧитељ и т. д. На једну школу долази просечно по 8, а на сваки разред но 2 учитеља. На сваког учитеља потрошено је око 145'08 Форината. Највећи број учптеља био је у Загребу: 47, за тим у Осеку 31, у Земуну 15, у Вараждину 11, и т. д. Корист од оваких школа је несумњива. Најбољи доказ о томо да.је Недељно-празнична Школа Београдске Трговачке Омладине, која већ од више година ностиже одличне успехе и резултате. Похвална и успешна је појава што се и по другим местима у нашој отаџбини оснивају Недељно-празничке Школе, у којима ћо се шегрти трговачки и занатлијски поучавати знањима која ће им као будућим трговцима и занатлијама бити од неизмерне користи и потребе.

Шкоде у Немачкој Летњи течаји у Јени. — И овога лета држаће проФесорн Јенског Университета и други иеки научници предавања за господу и госпође ради њихова усавршења у неким наукама. Предавања ће почети 21. јула, а заврпшће се 10. августа (2.—22 августа по нов. кал.). — Оашти продужни течај обухватиће : Ботанпку, Геологију, Физиолошку психологију, Историју немачке културе, Религијске струје садашњости, Немачку литературу. — У иеДагошком иродужном курсу биће предавања нарочито из: Опште дидактике, Посебпе дидактике, Школске хигијене, Дечје психологије, Фребелове иедагогике, Теорије ручнога рада. — За странце биће нарочитн курсови за пемачки језик и литературу. — Најиосле, биће засебних курсова за наставнике природних наука на вишим заводима.*)

*) Опширан црограм предавања може седобити, бесплатво, код г. д-ра В. Бакића, лрофесора Ведике Школе.

Школе у Данској Основне Јпколе.— Пошто сам обишао неколико најважнијих вароши и местау Шведској у којима су основпе школе најбоље уређене, те се у главноме упознао са основном наставом у Шведској, намеран сам био, да проведем пеко време и у Данекој и Норвешкој, да би се упознао са школским приликамаи у тим двема скандинавским земљама, које као н Шведска, стоје у ред првих држава у Еврони у погледу старања за основну наставу. Раније се ннсам усудио иоћи на пут у коју од двеју земаља, држећн, да је моје скромно зиањо из гаведскога језика недовољно за бављење и проучавање основне наставе и у тим земљама. Шта внше, ја сам се бојао, да нећу мбћу разумети ни сконски дијалекат у јужној Шведској, који се разликује од правога шведског језика у изговору неких вокала, а особито гласа „р" и у многоме лдчи на дански језик. Но за ово десетак дана којо сам провео у Скони') уверио сам се, да ми језик не само није правио иикаквих тешкоћа, но сам шта више разумео како ученике-це тако и учигеље-це и друге особе с којнма сам у додир долазио исто онако добро, као и оне у Штокхолму и Уисали. А многи учитељи из Скоие такође ме увераваху да ми језик не ће задавати великих Тепткоћа при проучавању основних гаколау Данској, јер многи учитељи и школски инспектори разумеју и шведски. То ме окуражп и јога вигао утврди у мојој ранијој намери, н ја се најзад реншх да ироведем бар 1 недељу дана у Данској. И заиста се нисам преварио. Моје и ако овако кратко бављење у Данској ипак није бескорисно било, јер сам се у главноме унознао са школским приликама и у тој земљи, разуме се, у колико се то могло па брзу руку И за овако кратко време. Менп је жао, штО ми време и друге неке околности и прилике нису дозволиле, да детаљнпје нроучим како саму наставу, тако и мени интереСантне „школске новине", као и. пр. „Слојд", гаколске кујпе, школСка купатила, ђачке колоиије, ђачке бнблиотеке итд. Но ја Вам саопгатавам овде и ово мало ивтересантних нодатака о основној настави у Данској, које сам прибрао за ово краТко време, држећи да ће бити од особита интереса и за иапге учитељство. Према препоруцп неких мојих пријатеља — учитеља у Малме-у, ја сам се прво обратио г. Јоакпму Ларсену, школ. директору у ТгеДпкзћегд-у 2 ), који ме је веома љубазно примио, и дао готово највише података и објашњења, а сем тога иосаветовао и упутио гата и где могу гато интересантно наћи и видети. И у Данској као и у Норвешкој и у неким месгима у Шведској основна гакола има 7 разреда. Прва разред учи се 1'/ 2 годину дана, да би се положила добра основа за сва доцнија знања. Остали разреди уче се но 1 годину. Нрема томе основна школа трајо 7"/ 2 година. Последњи разред зове се „отпустни разред." У I и II разреду не употребљују се никакви уџбеници. Веропаука се у I разреду предаје од прилике 1 абкопе« је најнлоднија и најлбпша провинција у јужној Шведској, која је 5—600 година била у данским рукама, те је у њој заостало много од данскога елемента у језиву и обичајима. 2 ) ТгеДп-кзћег^ је једно кредграђе Копенхагена са 60.000 становника.