Просветни гласник

КОВЧЕЖИЂ

339

као и код нас, у малим простим иричама поглавито из ста.рог завета. ГЈоред тих причица у I разр. учи се још само вечерња и јутрења молитва и божићна песма. Овде ће бити вредно да напоменем да се у Копенхагену разреди рачунају обратно, т. ј. 1-ви разред је најсгарији разред а VI вајнижи, но ја овде узимам онако како ми рачунамо разреде. У II разреду продужава се веронаука са старим заветом и са не^им одабраним причама из иовога завета. Поред тога уче се и 10 божјих зановести и „оче наш", као и неколико псалмова. У III и IV разреду продужава се како са старим тлко и са новим заветом, тако да се вероиаука свршава већ у IV разреду. И библијска историја и Катихизис предају се дакле у тако звании „копцетричним круговима". Тек цошто се сврши III раз. у Копенхагену (односно IV у ТгегНквђег^-у) учи се напамет оиширније катахизис и око 300 изрека из библије и то у Копенхагену кроз 3 а у ТгесШсзћеГд-у кроз 2 године тако да доци буде „све јасно" (!) из катихизиса ио свршегку основне школе. Но на многим местима на селу уче се иапамет као што ми причаху неки учитељи само голе библијске изреке ва што највећу иажњу полажу свештеннци, који су овдо као и у Шводској први н непосредни школски аадзорници. Свештевство има великог утицаја на школу и власт над учитељима као што је то случај и у неким католичким земљама а донекле и у Шведској. У последњем отнустном разреду нредаје се и тумачи 1 јеванђоље у вези са „долима апостолсвим" а тако исто кратак преглед из црквене историје н. пр. ово: стање хришћ. цркве у првим столећима, свети оци, кал\ ђерство, папство, крсташки рашви, одвајање католичке цркве, предходници реФормације (Петар, Валдус, Виклиф , Хус), реформација (Лутер, Цвингли, Калвин, дански реФорматори), Хугеноти, реформација у Бнглеској, Скотланду, најважније нротестанске секте иовијега доба и мисионари у новом добу. И овде као и у Штохолму и другим варошима у Шведској ностоји тако зиани „ минимум курс", т. ј. ученици који су слабо духовио обдарени или из других оправданих узрока могу се отпустити из школе по свршетку „минпмум курса" 3—4 разреда основ. птколе. Земљоиис и Историја. Настава из ових предмета иочиње 1—2 године раније но у Шводској. Већ у II разреду (као и код нас) црта се школа и школско двориште, а одатле се иосле настава шири на село н околину ит. д. до иојма о целом свету. На многим местима земљопис се предаје у 2 вурса. Први је курс краћп и обичпо траје I—IV разреда, а други је потпунији и траје од IV разреда иа до свршетка осн. школе. Имао сдм прилике да будем на једном угледном нрвдавашу из Земљоииса у VI (т. ј. 1) разреду у коме со већ почиње са Земљоиисом. Предавање је било удешено на тако згодан очиглсдан и занимљив начин, да су малншани били просто усхпћонп. При предавању насгавник показа п внше различитих предмета са Јптланда и са острва, а поред тога учеиици отпеваше 2 мале песмице, које имађаху пригодну садржину за ово цродавање, и нацрташе оно о чему је предавано. У

Данској се миого више обраћа нажња на цртање мапа но у Шведској. Ученици цртају на својим таблицама за време самога предавања а доцније и на хартији. Настава из Историје тагсође заслужује сваку пажњу. Ја сам бпо на јодноме предавању из Историје и ионео сам најленгау успомеиу о њему. Предавање беше у једном од нижих рачреда и тако згодно и лепо удешено, да настава беше доиста потпуно очигледиа н за децу интересантна, која беху просто као елсктрисана. У предавању је било и згодпих лепих причица из митолошкога доба, а сем тога предавач показа деци и неколико иредмета и цртежа из каменог, бронзаног и гвозденог доба. Мени оста жао игго не имадох вр<;мена да што детаљније разберем о предавању овогапредмета. У основној тколи не учи се само огачаствена нсторија но и најважније из опште историје н. пр. о Египћанима, Асирцима, Вавилоњаиима, Персијанцнма, 0 Ликургу и Солону, Персијским ратовима, Александру Великом, Ромулу, Луцију, Ханибалу, Цезару, Нерону, Атили, Мухамеду, Карлу Великом, Хенрику IV, папи Грегору VII, Крсгаппшм ратовима, Внљему Телу, Јо ванцп Орлеанци итд. све до најиовијега доба. Као што још у почетку наиоменух време и меке друге околности нису ми доиуштале, да се распитам и о другим предметима, али према предавањима којо сам чуо из рачуна и магерњег језика, изгледа ми да Данци и у тим предметима нису заостали. У шведским школама су аитања чешћа н кратка, повегде су пак и сувише кратка, док на нротив у данским школама иитања су и сувише дугачка. Код нас им-а обадвога овога. Неки и сувишо иитају, тако да ученици одговарају само са „јесте" и „нцје", а негде се пак иосгављају и сувише општа и тешка питања. И зарад самога одржавања пажње, добро је радити развојном методом и питањима, али је потребно овда оида уцравити и по које питање целоме разреду. Али свакако је и у овој прилици иајбоље држати са „златне средине" и употребљаваги у истој мери онај први као и приповедни метод. Овде да напоменем још и то, да Данци имају то преимућство да се могу лакше и згодније изражавати од своЈе севериије браће, јер им је и језик богатији вокалима. Сво основ. школе у Копепхагеиу можемо ноделити на 4 врсте, на: 1) јавне пли комуналнс школе ; 2) школе које се издржавају од со-пственнх средсгава (завештања, фондова итд.) и у којима нема „школарине"; 3) Школе које се делимпчпо издржавају од својих средстава а делимичцо имају номоћ од нојединих хуманих удружења, и 4) Приватне школе које се издржавају јодино од школарине. Комуналне школе деле се поново на школе са ц боз „школаране". У првим (са школарином) комувалннм школама обучавано је прошле годиие 11.727 деце са 168 учигеља и 201 учитељицом н са просечно 32 ученика у разреду. Школарина је у овил школама 1 круна месечно за свакога ученика. У комуналним школама без школарине обучавано је у истој години 24.7б0 децо са 330 учитеља и 403 уч-ца, а у сваком разреду долазило је просечпо 33 учеиика. Како сам наставни програм тако и школски локали и све осгало уређење исто је као и у првим школама.