Просветни гласник

340

К 0 В Ч Е Ж И 'II

У цриватним школама које су номенуте иод бројем 2 настављано је 4.575 деце са 83 учитеља и 34 у-ца, а у школама иоменутим под бројем 3 било је 1903 деце са 83 учитеља и 93 у-ца. Закључно дакле у 50 приватних школа било је 6478 деце са 140 учитеља и 389 уч-ца. У овим приватним школама су саме школске зграде а и остали намештај и наставна средства боље и леише уређено но у „комуналним". Школарина је различва ирема разредима и имовном стању а варпра од 2 — 20 круна месечно за сваког учепика. У свима школама у опште влада велика чистоћа и ред. Овоме пајвише доприносе и изванредно чиста и лено уређена школска дворишта, која су често патосана једвом врстом цемента, на одозго носута крупнпјим песком. Ова се дворишта доливају свакога јутра кад су топлији дани, да не би било прашине, а кад је киша онда ова дворишта нису прљава, јер су удешена са косил нагибом ка средини, те се вода слива у једаи резервоар, који је у вези са одводним каналом за нечистоту. А и сами ученици како у нижој тако н у вишој основној и вечерњој школи изгледаху веома уредни и чисти. У погледу чистоте приметиле су се у опште многе знатне промене на боље у комуналним шволама од како су заведена школска купатила. Главни школски одбор у Копенхагену зове се школска дирекција и састоји се из 5 чланова. Ио сол школске дирекције постоји још за сваку јавну (комуналну) школу још ио 1 школска комисија. Школски надзорник под чијим су надзором све комуналне школе носи назив „ школски директор " (К. У. Рће18еп). Оа је такође био веома љубазан и услужан ирема меии, и дао ми је многа потребпа објашљења и уиутства. Школски инсиектор (у Шведској „први учитељ") назива се у Данској школ. уиравитељ. Учитељи у Данској су у много бољим материјалннм нриликама но њихове сродне колеге у обема другим скандинавскнм земљама Шведској н Норвешкој. У Копенхагену је највећа учитељска плата (после извесног броја година) 3000 кр. (4200 дин.) а на Шеланду и другим острвима као и у опште на селу учитељи имају 2000 кр. годишње нлате, а на иеким местима и више. Сем тога у Коиенхагену и другим варошима као и свуда у Шведској учитељи имају и споредпу зараду као органисте у цркви, агенти, књиговође итд. У Данској се учитељи ностављају на са свим други начин но у Шведској. Молилац се пријављује опшгинском школском одбору („8оп§пегМе{."), овај има само да да своје мишљење о молиоцу и да достави његову молбу школској дирекцији која доноси одлуку ио иоднетој молби и шаље енискону на нотврду. Дакле нрема досадањем закону владике су уираво постављале учитеље. Сам акт, којим се учитељ поставља, прочига се свечано у цркви после службе, при чему такође мора да нрисуствујо и сам учитељ обучен у свечаном оделу. При томе свечаном увођењу у дужност очита се учитељу и по која ;) буквица" од стране владике или меспог свештеника. Учитељско образовање. — Новим законом о учитољским школама од 30. марта .1894. год. учитељско образовање зиатно је измењено и побољшано у многом ногледу. Сада се учитељски испит нолаже једино у учит. школама а извршују га сами наставиици учитељ. школа који у договору са државним иза-

слаником (цензором) дају оцену капдидату. Тему за писменп испит одређује сам изасланик и она је обично заједннчка за све учиг. школе у земљи. Ова одредба 0 полагању учнт. исшгга у новом школском закону сматра се као велнки добнтак за учптељство. А и заиста је то тако, кад се сравнп са опнм како со раанје радило, кад је једна нарочита „иснитна комисија" ценила знање и способност иријављених кандидага и кад се је уз ириложону испитну таксу (10 кр.) могао нријавити ко му драго за полагање учитељског испига. Многп од овнх приватних пријавника нису нмали нн најмање воље и љ^бави нрема учнтељском нозиву, и лаћали су со тога позива пли из нривремене нужде, или шпекулације и других узрока. Наравно да су такви учитељи били само на штету осталнх учитеља и саме наставе. Учитељска Школа траје 3 године. За пријем у најнижн разред учитељ. школе захтева се норед полагања нрнјемнога испита нрема пронисима законским, још н сведоџба о уредпом владању као и то да је кандидат већ руковао једном школом најмање 1 годиву или да је бар толико исто времена хоспигирао у једној основној школи а нод ваљаннм унутством. Учитељских иснита има унраво 2. Ирви учитељ. исиит полаже се ио свршетку најннжега разреда учитељ. школе а моследњи по свршетку учнтељ. школе. Нраво на нолагање 1 испита имају само они који су свршили I раз. учитељ. школе а право на полагање последњег испита има свакн који је свршно коју учитељ. школу. Овај доцнији испит не полаже се одмах но свршетку школе као код нас и у НГведској но 3 године иосле положеног I учитељ. испига. У томе међувремену од 3 година између I и II испита дозвољено је кандидату да може 2 године нробавиги изван семинарије било у приватној или јавној учитељској служби. Пре ових правила о учитељ. школама било је много-несугласница о нолагаау овога учитељство пспига и о нракгичној и недагошкој сгранн његовој. Неки су захтевали да се овај исиит полаже 2—3 годиие носле ношто је кандидат добио учигељство. Други опет, а њнх је бнла већина, тражили су да се учитељски нрактични испит иолаже одмах нри завршегку школе и то у вежбаоници Учитељске Школе. У Данској као и у Норвешкој и Шведској има државннх и нриватних учитељских школа, које коикуришу једие другима. Готово све нриватне учитељ. школе нризнате су и од државе, т. ј. њихове сведоџбе важе као и сведоџбе државних учитељских школа, шта више држава даје свакој н иеку извесиу годишњу новчаиу помоћ. Но у последње време држава ставља велнке захтеве овнм нриватним учигељ. школана, да би могле добити државну помоћ, тако н. нр, да имају угледне и удесне локале, намештај н сва потребна учила као и иотребно и спремно наставно особље. Све се готово учитељ. школе налик једна -на другу и не разликују се ни но времену трајања, ни по наставном програму. У свима се полазке пријамни испит при ступању у школу. За сада Данска има само 4 државне учитељ. школа, али за то не мање од 11 приватних учитељских школа, од којих су 4 само у Коненхагену, и то 1 мушка и 3 женске. Чудновато је да Данска нема ни једну државну женску учигељ. школу за образовање учитељнца основ. школа но има само један омањи жен-