Просветни гласник

К 0 в ч

Е Ж И Ћ

341

ски семинар за спремање улитељица у нижој основној гаколи (8т§-8коИ) који траје 1 — 1 / г годину. 0 школском музеју. — Познато је, од колике су важности школски музеји за саму наставу и напредак школин. У њимаје сабрано и у извесном реду изнесено, све оно П1 то се је у ранија времена употребљавало у школи, а и све оно, до чега се у највовије доба дошло науком и искуетвом на пољу васпитања и образовања народног. Кратко речено, у њима се огледа нрошлост и садашљост школина код појединих народа. Оии чине велике услуге како самој школи и васпитачнма тако и деломе народу. Меније мило, што могу овде поменути, да се важност једног школског музеја и код нас схватила, и да се од неколико иоследњих година озбиљно ради на томе, да се ова лепа установа и код нас иресади и да се наше учитељство са њом боље унозна. У других богатијих и образованијих народа постоје одавео ■гакви школски музеји. Ја сам такође у Шведској имао нрнлике л,а посетим један такав школски музеј, који је смештен уједној женској учитељској школи у Штокхолму, али он није ни издалека онако богат лепим збиркама, нити онако лепо уређен, као овај у Копенхагену. Сад се у Шведској покреће и претреса у штампи и у учитељским круговима питање о оснивању и уређењу једпог опгатег педагошког музеја. Да би се гато јаспије видело колике се и какве користи имају од једног педагошког музеја, ја ћу овде као пример у кратко извети гата све има за задатак овај школскн музсј у Копенхагену: 1. Да изложи на углед иајбољи потребии гаколскп материјал из земље и иностраиства. 2. Да прибира и чува једну исторнјску збирку наставних средстава, која су се употребљавала у Данској јеш од почетка усгановљења сталних освов. гакола (пре 200 год.). 3. Да служи као углед са својим наставним збиркама и даје потребна објагањења гаколским одборпма инспекторима или учитељима, кад је потребно, да се набаве таква очигледна наставна средства, која не могу да се иабаве у земљи, но морају да се купе у иностранству. 4. Да даје савета и упутства при уређивању и устројавању пових гакола итд. итд. Музеј је смегатен у једној великој и угледној згради, захвата 11 соба и садржи у главноме ове збирке: Слике и моделе за прву очигледну наставу, слике из библијске историје, карте, атласе и преко 100 мапа за зид, како за историју тако и за земљописну наставу, глобова, телуриума итд., моделе „рунскога камена" н надгробних споменика итд., колориспне велике слике за зид за наставу из: Физике, зоологије и ботанике као и велику збнрку нрепарисаних разлнчитнх животиња, једпу потпуно уређену гимнастичку салу са свпма справама, намегатај н учила за наставу у: цртању, певању, женским ручвим радовима, слојду и домаћој економији (школским кујнама), једну историску збирку гаколских књига и уџбевика из пређашњега доба, моделе иеких угледних школских зграда. Сем тога у музеју се налази у једном одељењу и једна потпуна и већа збирка цолокупног гаколског намештаја различнтих система и облика: школских столова, табала, катедара, ормана итд., скупљених како из Данске тако и из иностранства. У музеју је још и једна већа књижица са преко

1600 свезака и састоји се иоглавито из законских зборника, лексикона, ручних књига за различи ге научне иредмете, педагошких списа, и једне знатне збирке школских уџбеиика из земље и иностранства. Погато сам обишао неколико школа у Копенхагеву н Тгес1пкз1)ег§-у посетио сам и једну данску впгау осиовну гаколу иа селу. Иитересантно је било видети лепу гаколску зграду, учиопице, спаваће собе итд. ио од највећега интереса за мене био је гаколски врт. Земљорадња је у Данској веома развијена и служи као пример Шведнма. По себи се разуме да се у једној таквој земљи поклања и особита пажња школским багатама. Ова школска багата коју сам ја имао прилике да видим бегае дивно уређена. Она захвата иовећи простор земље и окружује школску зграду са свију страна. У самој башти а мало подаље од главне школске зграде бегае уређена и тако звана в Гбгзбк8ко1а" (нокугаајиа гакола, т. ј. ако се може тако иревести) у којој су се ученици учили да сеју и обделавају: све врсте жита, поврћа, лековитих и корисних биљака итд. Ова школа у исто време служила је у целој околини као пример, како се и па који начин може лакше добиги боља врста поврћа и жита, сточна храна итд., кад и на којој и каквој земљи ваља коју од поменутих биљака сејати на да да жољени резултат. Са овим сам завршио моје кратко бављење у Данској, поневши отуда најлеише успомене о овоме доброћудном и за нричу вредиом народу, који је истина бројем мали али је својом вредноћом и истрајношћу учинио такав успех у индустрији и науци, да се с правом може убрајати у најобразоваиије народе у Европп. Копенхаген 30|18-1У-99. Јовап Мнлијевн)., учитељ

ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ

Универзитет Краља Александра I. — Комисија, којој је министар просвете и црквених послова поверио спремање и израду пројекта закона о претварању Велике Школе у упиверзитет, који ће носити име Њег. Вел. Краља Александра I, до сада је имала осам састаиака, иа којима је један део овога иосла урађен. Први, иретходни, састанак ове комнсије био јо 16. марта. Па овоме су састанку чланови комисије пзмењали међу собом мисли о организацији виших школа и о интањима вишс стручне наставе. Воћ на другоме састанку, који је био 23. марта, нриступило се одређивању : који одсецп ваља, да буду застуиљенп у првоме српскоме универзитету, са обзиром на нрплнке и потребе. На овоме састанку су били и ректор Вогословије, архимандрит Кирило и наставници : Стеваи Веселиповпћ, Петар Протић, др. Чедомиљ Митровић и Стеван Дпмитријевић, које је нредседник позвао, у споразуму с митронолитом и мннистром просвете, ради блпжега обавештења о потреби, да се теолошки Факултет устаиови на нашем универзитету. Приликом обавештавања, мишљења су била подељена. Архимандрит Кирило је мшпљења,