Просветни гласник

к о в ч

Е Ж Н Ђ

да нам још нпје иотребан теолошкн Факултет, потто би у тај Факултет долазнли само свршени богословн, који према новоме закону о Богословији, ваља да проведу девет година у Богословији, а ио новоме завону још се није ночело са нримањем учеиика у Богословију, те ће тако за теолошки Факултет бити потреба тек после десет и више година. Поред тога мисли, да не би било довољно места код нас за оне који сврше тај Факултет, те мисли, да би место тога за наше прилике била цотребнија Духовна Академија. Петар ПротиК не мисли да не би код нас било довољно места за све који би свршавали теологаки Факултет, јер су нам потребни своштеници са јачом, па и Факултетском спремом, за то мисли да би ваљало установити и теолошки вакултет. Стевин ЂеселпновиК је за Духовну Академију, налазећи поред осталога разлога овоме и у тешкоћама које би настале, кад би се уставовио теолошки Факултет, јер би он морао стајати нод надзором Архијерејскога Сабора и митрополита. Трећи је састанак био 30. марта, и на њему је иродужено обавештавање о теолошкоме Факултету. Архимандрит Кирило пристаје да се установи теолошки Факултет, али под погодбом; да се у тај Факултет примају само свршенп богослови; да надзор над Факултетом води црквена власт ; проФесори да се постављају у договору с црквеном влашћу ; декан да буде свештено лице; да ученици живе интернатски и то заједио са ученицима Богословије, уз цркву. Председник Ст. Бошковић доиуњује говор архимандрита Кирила у том смислу, да се кандидати за проФесорска места у богословскоме Факултету предлажу споразумом између министра просвете и пајвише црквене власти, а избор да се врши у Факултету. Ст. ВеселиновиА у опште није нротиван богословскоме Факултету, али мисли да од њега неће бити велике користи. И он је да филосо^ски Факултет стоји под контролом црквене власти и да у њему буду заступљене све богословске науке. Ст. Диммтр>лјеви& је у опште за Факултет, н желео бн да се наставници не иостављају без знања цркв. власти и да Факултет н у другии односима буде под надзором цркв. власти. Др. Војислав БакиК мисли, да би у богословски Факултет ваљало нримати и свршене гимназисте, а од богослова само оне који су бар с врло добрим успехом свршили Богословију. Надзор црквене власти над овим Факултетом да буде само у религиозном погледу. Избор проФесора да буде у споразуму с митрополитом, али нроФесор да не мора бити свештено лице, Ст. ВеселиновиК није за то да се у богословски Факултет примају свршени гимназисти, због неједнакости у образовању свршених гимназиста п свршених богослова. Др. Милан ЈовановиК-Батут мисли, да без испита зрелости нико не може бити примљеп на универзитет, иа према томе нп у богословски Факултет. Ст. БошковиЛ слаже се с Бакићем, да се у богословски Факултет примају и свршених гимназисти. Др. В. БакиА не налази да би нејоднакост у образовању свршених гимназиста и свршених богослова била каква сметња нримању свршених гимназиста у философски Факултет, ношто се по новоме закону о средњим школама и у гимназијама учи веронаука до VI разреда закључно. Он је за слободу наставе. Ко се од свршеннх гимназиста одлучи да оде у богословски Факултет, сам ће накнадити што му

буде недостајало снреме из чисто богословских иредмета. На четвртоме састанку, који је био 6. аирила, после кратких обавештења, приступило се одлучивању о богословскоме Факултету. Андра Николип је за богословски ФакуЛтет, али мисли да би ваљало водити рачуна и о ирактичној страни ири оснивашу тога Факултета и иредставити влади потребу ноправке свештеничкога стања и Архијерејскоме Сабору потребу слободне наставе. Ст. БомковиИ претпоставља, да ће лрактнчиа страна бити повољна за кандидате теолошкога Факултета. Др. М. ЈовановиК-Батуг објашњава, да неслагање чланова комисије с наставницима Богословије у нитању о богословскоме Факултету долази отуда, што су наставницп Богословије у својим. говорима непрестано заступали нрактичну теологију, о којој не можо бити говора у универзитетској установи. Што се нрактичне стране тиче, он мисли, да ће се она сама собом решити, пошто су нам бар по варопшма потребни свештеници са јачом богословском сиремом. Др. Богдан ГавриловиК признаје значај богословскоме Факултету али не мисли да би га ваљало још сада установити. Ст. БошковиЛ не слаже се с мишљењем, да не треба још установљавати богословски Факултет, јер налази да опадање религиозности код нас долази ноглавито од недовољне богословске сиреме наших свештеннка. После овога комисија је одлучила у начелу: да се установи богословски факултет. Пети је састанак био 13. априла. На њему је било обавештавање о питању: хоће ли у састав Универзитета Краља Александра ући и технички Факултет. Никола И. СтаменковиЛ мисли да технички Факултет не би требало издвајати од осталих Факултета на универзитету, пошто техничке науке имају великих веза са многим наукама ФилосоФскога Факултета, те може бити позајмице нзмеђу Факултета, нарочито у лабораторпјама. Љубомир КлериИ такођер је зато, да технички Факултет уђе у састав универзитета. Др. Богдан ГавриловпЛ је мишљења, да би технички Факултет ваљало одвојити од универзитета, као што је то по многим местима на страни већ извршено, пошто су техничке науке одвојене од наук& осталих факултета. Др. Драг. МијушковиЛ мисли, да техничкоме ®акултету не би било места у саставу универзитета, пошто су техничке науке примењене ; али усваја разлоге Н. Стаменковића и пристаје да код нас и технички факултет уђе у сасгав универзитета. А. НиколиЛ сматра да је немачка дефиниција о упиверзнтету застарела и да се техничке науке не могу уврстити у вештине, износи корисну иозајмицу између техничкога и ФплосоФскога Факултета, кад су и један и други у саставу универзитета. Др. М. Јовановић-Батут налази да Ои се с&м технички Факултет боље развијао, кад не би ушао у састав универзитета већ имао засебну самосталну управу. Захтеви техничкога Факултета разлнкују се од захтева осталих факултета, који улазе у еастав универзитета. Али опет мисли да бн технички Факултет могао са осталим Факултетима ућн у састав универзитета, јер се са практичнога гледншта боји, да се због Финанеијских тешкоћа ово издвајање техничкога Факултета не би могло успешно да изведе. II. ЂорђевиК, мисли да се ири одлучивању о техничкоме Факултету не би смело гледати ноглавито на