Просветни гласник

В 0 в ч

Е Ж И Ђ

343

финансијске разлоге, те према томе ако би иначе у интересу наставе ваљало техннчки Факултет издвојнти, то би ваљало урадити без обзира на Финансијска средства. Ст. БошковиК је у начелу за издвајање техничкога Факултета; али из разлога, што се у одште код нас нове установе тешко примају, налази да би технички Факултет могао ући у састав универзнтета. 1ј. СтанојевиЛ мисли да би и техничкн Факултет ваљало да уђе у састав уииверзитета, кад је већ то нраво признато медицинскоме Факултету, чије науке имају доста сличности с тсхничким наукама. Нри одлучиван.у Комнсија се већином гласова изјаснила: да технички факултст буде у саставу универзитета. На шестоме састанку, држану 4. маја, већало се о медицинскомс Факултету Др. М. ЈовановиК-Ватут ирочитао је свој оиширан реФорат о медицинскоме Факултету. Он палази да је меднцински Факултет врло потребан и користан ие само са научнога, већ и са национало-нолигичкога и практичнога гледишта, како у опште, тако и снецијално за. наше нрилике. У своме је реФарату утврдио и то, да би медицински Факултет био код иас могућан и без нарочитога повећаваа>а материјалних средстава. Др. Вогдан ГавриловиК и Ћока СтанојевиК такође су за медицински Факултет, с тим да се подигву и нарочите болнице за клннику. Комисија је реФерат др. М. Јовановића-Ватута примила као нотпуну и довољну оспову за одлуку : да се на универзитету оснује и медицински Факултет. На седмоме састанку, држану 11. маја, одлучивало се о ФилосоФскоме и правничкоме Факултету. Но нредлогу др. Драгише МијугиковиКа, а после изјава осталих чланова, Комисија је одлучила: да се у ногледу како ФилосоФСкога тако и правничкога Факултета усвоји јединство Фааултета, оставллјући могућност стручнога цепања на одсеке нарочитим одредбама, а по нахо1>ењу факултета. Ст. ВошковиК мисли да би уз правннчки или технички Факултет ваљало отворити и курс за Пољску (Гривреду, а уз правнички факултет курс за дииломатску и консуларну службу. Овоме је противан др. Д. МијушковиЛ, по чијем мишљењу организовање нојединих одсека нравничкога Факултета у засебно сручне школе не би одговарало универзитетскоме задатку нравннчкога Факултета. То су практичне иотребе, које ваља нодмиривати установама и школама ван универзитета. На осмоме састанку, који је држан 18. маја, др. Вогдан ГавриловиИ нрочигао је свој извештај о слободној настави, на основу кога је комисија одлучила: да се начела о слободн наставе и учења, исказана у овоме извештају, унесу у закон приликом нретреса закона о уииверзитету у појединостима. Овим је у комисији за унивсрзитет свршено обавештавање н одлучивање о начелипм питањнма. На даљим састанцима прнступићо се спремању самога законскога пројекта. * Ректор и декон Велнке Школе ;$а 1899|Ш)0. школску годину. — Академијски Оавет Велике Школе, у својој седннци од 26. маја ове годнне, изабрао ја за 1.499—1900. школску годину: за ректора Пиколу Стаменковића, нрофесора и садашњега ректора, и за декана 'ЈЈоку М. Станојсвића, пофесора и садашњега декана Велике Школе. иросиетии гдаспик 1899. г.

Стечај аа унражњене кагедре у Великој Школи. — Расписан је стечај ?а попуњење катедара Вотанике и Грчког језика и књижевности у Великој Школи. Сви који желе компетовати за коју од ових катедара ваља да се са својим сведоџбама нријаве мипистарству нросвете и црквених послова најдаље до краја месеца јуна ове године. У својим пријавама ваља да се, према члану X закона о изменама и допунама у закону о устројству Велике Школе од 22. октобра 1896. године, изјасне за коју се врсту наставника јављају. * Управнгељ ботаничкога врга „Јевреловац". — 11о предлогу философскога Факултота Велике Школе министар просвете и црквеиих иослова поверио јо привремено Унраву ботаничкога врта „Јевремовац" Живојину Јуришићу, досадашњем кустосу тога врта. * Народна библиотека у Београду. — У месецу мају позајмљено је из београдске Народне Библиотеке на читање 239 дела, од којих су била научио са\ржине : на страним језицима 86, на орпском 94, и забавне садржине: на страним језицима 16 и на српскоме 43 дела. У току тога месеца читано је у Библиотоци 368 дела: на страиим језицима 212, на српскоме 136; разгледано је и читано 18 старих српских рукопнса и 50 разних старијих нолигичких листова. * Скупштина Српске Ењнжевне Задруге. 21. маја ове године одржана је у Београду годишња родоваа Скупштина Српско Књижевне Задруге. Скунштина је била у дворани Грађанске Касине. Председник Задругине Управе II. II. ЂорђевиК, отворивши Скуиштину, ноздравио је задругаре и захвалио им, што су у леиоме броју дс~„и на Скупштину, па је у нрнкладноме говору у најкраћим потезима изнео значај Срнске Књнжевне Задруге и рад Задругине Управе у последњој години. После овога тајник Задругин нрочитао јо исцрпан извештај о раду Унравину заирошлу годину, из кога се види целокуиан рад њен и свеколико нанредовање Задругипо од носледње редовне Скупштине. Влагајиик је прочитао извештај и стању Задругине благајнице и о свима нримањима и издавањима Задругиним за прошлу годину. П говор председников и извештај тајников задругари су саслушали с великом пажњом и интересовањем. Пре но што се почело говорити о нрочитаним извештајима, Скуиштина је, на предлог Уиравив, а према Задругиним нравилима, изјавила јавно признање заузимљивим новереиицима; такоје Скунштина изабралаза чланове добротворе: Вељка РадојевиКа, трговца у Херцег-Новоме, који је за пет година скупно 227 задругара; Владимира ЂорђевиКа, ироФесора ратарске школе у Краљеву (за четнри године скупио је 239 задругара); Косту ПоиовиКа, судскога нисара у Пироту (за пет година скупио је 264 задругара); Панту Ђуки/м, питомца Војне Академије (за четири године скунио је 310 задругара); Славка ФилиаовиКа, учитеља у Миоковцима (за иет година скупио јо 256 задругара). Изјављено је признање повереницима, који већ више година раде усиешно на ирикуиљању задругара Сриске Књнжевие Задруге: Јовану ВаркатиКу, капетану у 44