Просветни гласник

344

КОВЧЕЖИЂ

Петрињи (за пет година скупио 151 задругара), Љуби ЈанковиКу, поштару у Књажевцу, (за 3 године 147 задругара); Љубомиру ЈајиЛу, учитељу у Пироту (за 3 годпне 147 задругара); Милану МтииКу, срееком писару у Варварину (за 3 године 138 задругара); Михајлу ЈаголовиЛу, проти у Зеууну (за 5 година 152 задругара); Петру БојовиИу, потпуковнику у Зајечару . (за једну годину 246 задругара) ; Светозару ТомиКу, железн. чиновнику у Нишу (за 3 године 140 задругара); Светолику Негии&у, срескои писару у Јагодини (за 3 године 164 задругара) и Стевану Камемберу, трговцу у Каменици (за 7 година 192 члана). Проглашени су за добротворе овп повереници, који су већ седам година Задругини повереницп, а раде у мањим местима или иначе у тежим приликама: Баса Николајевић, прота у Иригу (за 7 годипа 231 задругара); Васа Симић, учитељ у Паланци (262); Веља Павловић учитељ у Јагодини (273); Душан Поиовић, учитељ у Руми (278); Тадија Костић, свештеник, у Г. Милановпу (226); Стевап Благојевић у Шпду (221). Скупиггина је изјавила захвалност и оним Задругиним иовереницима, који су већ проглашени за добротворе са њихова заузимаи.а око прикупљања задругара, па су и даље осгали заузимљиви у ирикупљању чланских улога. Да би Задругине књиге могле допрети и у сасвим сиромашне крајеве. Скуиштина је овластила Управу, да може у тим случајевима давати Задругине књиге, по своме иахођењу, и испод одређене им цеие. После овога прешло се на претрес Задругина рада у прошлој години. Чињене су Управи неке ситне замерке, од којих се за све ие би могло рећи да су биле и оправДане. Замерало се: што је у седмоме колу Задругиних књига усгупљена једна кљига и путописима др. Милана Јовановића, чијим су радовима у рана .јим колима већ биле уступљене три књиге ; што је писање предговора за ове путописе уступљено про®. А. Гавриловићу, који није никуда дал^е нутовао; што Управа још није спремила програм свога рада ; што се уз поједине књиге пишу сасвим кратки нредговори; што су у прошло.ј години била у Управи упражњена онолика чланска места(?!); што нпје настављено штампање Српске Историје; пгго су у Задругиним књигама нггампане еиске иесме Јована Суботића а нису штампани драмски списи Стеријини. Ових и оваквнх ситних замерака, нема сумње, у будуће неће бити, или ће их бити у знатно мањој мери, ако код појединпх задругара буде више искрене жеље да Задрузи иомогну делом у остварењу њених задатакм; кад број задругара наше Књижовне Задруге буде нарастао бар толико, коликн је сада број задругара Матице Хрватске, наша ће Задруга, уверени смо, бити слободна и од најситнијих замерака, које би јој се зар и могле где пгго учинити. Алп да број задругара нарасте толико, погребно је, да се на Задругиним Скуиштинама не износе и нретресају лични односи и лична нерасноложења поједннаца, већ да сви Задругари и творе и говоре само оно, што у истини иотиче из жеље за напретком Задругиним. А да ће можда већ на првој годишњој Задругиној Скупштини овако и бити, закључујемо и по овогодишњој Скупштини, ко.ја је, саслушавши одговоре и објашњења појединих чланова Управиних о замеркама, учињеним Управину раду, је-

дногласно примила извештаје о Управину раду за прошлу годину и дала Управи разрешиицу. Према Задругиним правилима иступили су из Управе члановн Богдан Поновпћ и др. Светолик Радовановић. Скупштина их је једногласно опет изабрала у Управу, За прегледаче Задругпних рачуна изабрани су Милутин Марковић и Урош Благојевић. Овогодншња Задругина Скуиштина била је бољо иосећена, но и једна ранија. Али је оиет желети, да у будуће буде још веће инторесовање за рад Сриске Књижевне Задруге, те да Задругина Скупштпна буде још и боље посећепа. * Осмо коло књига Срнске Књижевне Задруге— Отвореије унис на осмо редовио коло књига Сриске Књижевне Задруге, у коме ће бити ови списн: Жцтије Герасима Зели^а, трсћа и последња књига; Лирске иесме Симе Милутиновића — Сарајлије; ПрииОЂетке Лазо К. Лазаревпћа, друга књига; Слике из сеоскога живота Јанка М. Веселиновића, друга књига; Ивкова слава, ириповетка Стевана Сремца; Мртве душе, Гогољев роман, у преводу Милована Г Б. Глишића, и ВоЛке, од Благоја Тодоровића. Ако буде повољан одзив задругара, Управа ће у овоме колу дати и осму књигу. Порекло народности од Беџота, у преводу др. Драгише Мијушковића, проФ. Велике Школе. Задругара има тро.јаких: добротвора, оснивача и улагача. Добротвори плаћају једном за свагда 150 динара, или по 50 "динара годишње за три године; оснивачи плаћају десет динара годишње, а улагачи шест динара; ови последњи само добивају књиго редовнога кола, а немају нрава узимати учешћа на Задругиној Скуиштини. У свима српским већим местима Задруга већ има своје поверенике, и они нрикуиљају улоге. У местима где нема новереник^, ко жели постати повереником и помагати ширењу ваљане српске књиге, ваља да се иријави Управи Задругипој, да му ова пошље потребна уиутсгва и обрасце. Од учитеља народних школа се очекује, да ће сваки у своме месту настати, да Српска Књиж,евна Задруга добије гато више чланова, те да буде у могућносги да што иотиуније извршује задатке, које нма као просветна и културна установа целога српскога норода. * Књижевни фоид игумана Филарега ПетровиКа, — Игуман манастира Вратне (у окр. крајинскоме) Филарет Петровић лредао је Управи Српске Књижевне Задруге једну хиљаду динара у акцијама Српскога Бродарскога Друштва, с тим да се од дивнденде ових акција сваке пете године награђује по један спис историјско -ФилосоФске или друге поучне и трајне садржине. Нека је хвала овоме пресветноме добротвору, који на овако видљив начин даје израза својој великој љубави нрема просветноме напретку свога народа. * Наши сликари и вајарн на Нариској и:?ложби. — Као што већ једном јависмо читаоцима, на париској светској изложби, која ће бити 1900. године, биће иредстављена и наша уметиост, нарочнто сликарска и вајарска. Готово сви наши сликарп и вајари соремају се да участвују својим радовима на изложби.