Просветни гласник

Е Ж И Ћ

345

Тако Паја Јовановић сирема волику групу, која предотавља крунисаш цара Душана у Скоаљу ; Схева ТодоровиК радк слике из сраске арошлости ; г Борђе Крстић спрема велику слику, која ћо представљати смрт Тодора од СталаИа\ Марко Мурат ради лепу слику долазак цара Душана у Дубровник; Риста Вукановић ради прве жртве; Михајло Раносовић ради две слике, које представљају два најлешпа иризора из песме Женидба Јанковић Стојана; Бета Вукановићка сирема портрете и пределне слике из Србије. Од наших вајара спремају радово за изложбу: Ђока Јовановић, Петар Убавкић и Симеун Роксандић; Јоваиовић ради Косовски спомеиик, Убавкић алегоријску групу Таковски устиник и С. Роксаидић спрема груиу, која представља како башибозлук краде српску девојку. * „Узданица", друштво ученика, мушке Учитељске Школе у Јагодиии. — „У иамери да се што боље умно развију, како би успешније вршили одређени им задатак на иросвећивању свога народа и ширењу његове мисли" ученици Мушке Учитељске Школе у Јагодини основали су, под заштитом и надзором своје школске унраве, друштво које ће се звати Узданица. Друштво ће набављати одабране књиге и листове; приређиваће друштвене састанке, на којима ће ноједиии чланови читати мање саставе нли одељке из дела наших признатих књижевника, а н своје радове, које ће претходно подносити друштвеној Управи на преглед; гајиће и шириће српску мисао, на начин какав се иаће да је најподеснији; по могућности штампаће радове својих редовних чланова. Друштву ће председавати један од наставннка, кога избере проФ. саФет. Узданида ће наследити књижниду н сву другу имовину дружиие ученика пређ. нишке Учитељске Школе Помагач. * Србин члан Жацарске Акадеашје Наука. Маџарска Академија Наука у Будимпешти изабрала је за свога дописнога члана др. Стеваиа Бугарскога, хемичара и ироФесора у Ветеринарској Академији у Будимпешти. Др. Бугарски је питомац Матице Српске, и до сада је објавио више научних радова својих, које су стручњаци врло иохвално оцонили. * Нушкинова стогодишњица. — Као што смо и раније билн јавили, 26. маја ове године павршило се сто година од рођења највећега рускога несника, Александра С. Пушкина. Тај је дан у целој Русији вајсвечаније прослављен, као ирави народни иразник. И у Београду је тога дана у Саборној цркви био свечани помон великоме рускоме иесиику. Помену су прнсусгвовали мпнистар иредседннк г. др. Владаи Хорђевић, министар просвете и црквених послова г. Андра 'Борђевпћ и многп други државни великодостојници и одлични нрестонички грађани. Пушкин је по оцу нлемпћскога рода. Рођон је 26. маја 1799. године. Дететом Пушкии не само што се ннје ничим особитим одликовао од својих вршњака, већ је са своје иовученосчи и тврдоглавости задавао много бриге својим родптељима. У седмој години се од једном иромени: иоста жнвљи и окретнији и поче учити. У деветој години већ се у њему била развила силна жеља за читање, и за кратко време био је про-

читао већ готово све књиге, којих је било у књижници његова оца. У ] 2. годинд написао је једну комедијицу, али су то били још неозбил>ни песнички огледи. Тек кад је био у лицеју, у петнаестој години, он откри свој велики песнички таленат, и већ својим првим песмама привуче на се пажњу својих другова и проФесора. Од тада је певао све до смрти, 1837. годиие. Пушкинов је живот био врло буран. Оп јо био и прогоњеи и одликован. Свршио је трагично. Смртно рањен у двобоју премииуо је 29. јануара 1837. године. За свога доста краткога живота Пушкинје много урадио Много су његово песме познате и код нас у разним препевима. Од већих песама, знагие су му: сгиховани роман Евђеније Огњен, трагедија Ђорис Годунев, снев Цигани и др. Са велпким успехом радиб је и иа историји. Највећа је заслуга воликога Пушкина за руску књижевност, што му је појезија проникнута чистим народним духом, те је он с правом ирозван народним песником. „Руска је књижевност изгубила у Пушкину,— вели један старији суврененик Пушкииов и одличаи књпжевии руски радник, народног песника, Она га је изгубила у тренутку, када је већ био досиео до савршеиства, пестало га, у доба, када стпже оиој тачди , на којој се душа наша, праштајући се са бурном, кад кад и неуредном снагом младости коју је геније обујмио, цредаје некој тихој моћп зрелога мушкога доба, свежој као и младалачка снага, и ако може бити ие тако бујној, али више творачкој." Слава великоме неснику, слава Пушкину ! * Мала библиотека. — Сриска књижарница Пахер и Кисића у Мостару отпочиње издавати Малу библиотеку, сличпу Рекламовој Универзалној библиотеци немачкој. Мала библиотека излазићо у свешчицама од 5 — 6 штамнапих табака на шеснаестини, којима ће бити цона 25 нара динарских. Ова Мала библиотека доноснће радове свих, а нарочито даровитијих млађих срнских књижевиика и најодабранијо преводе из светске лене књижевпости. У овој ће Библиотеци изићи читава серија свезака под натиисом Албум сриских књижевника, у коме ћо бити заступљони најлепши радови у везаноме и невезаном слогу стотине српс.ких приповедака и песника. Уз сваки рад биће и укусно израђен лик дотичнога нисца. Од страних књижевиика бнће у Малој библиотеци застуиљени најзнатиији, као што су: Шексиир, Виктор Иго, Бајрон, Потапенко, Љејкин, Гаршин, Мопасан, Зола, Копе, Киилинг, Серас. (1' Ануцио, (1' Амичис, Сенкјевић, Мискат, Шпилхагон и толики други. * Награда :?а иајбољу приповетку. — Као што је познато и нашим читаоцима, у прошлој години је Мирослав Сиајпћ из Сремске Мнтровице био расписао стечај за најбољу ириноветку из трговачкога живота, са наградом од двадесет дуката. Како према оценн одређеннх реФерената није за награду препоручена нп једна од приповедака, које су на ранпјп стечај биле стигле, Спајић ионово расписује овај стечај. Он жели да нрпповетка има овај смер : „да буди вољу код трговачке омладине за рад; да. истакне вредност но тр-

44*