Просветни гласник

346

ковчежиђ

говииу и ио иародност честитога а спремноГа трговца; да нодстиче на слогу и споразум Срба трговаца међу собом; да учи гатедњи и скромноме начину живота." Од писца се тражи, да у својој приновегци , не само опише „све способности и особине које красе честитога трговца, него ваља н да покаже, како се ове развијају, како ностају, како се образују, треба, дакле, да изнесе развитак трговачкога духа, да читаоцу даде нрнлике, да впди нред својнм очима, како се развија ваљан трговац, да га види у раду међу приликама нашим, из којега ће се видети велика важност трговнне но наш нрнвредии напредак, везе , утицаји њени на народни живот и утицај народнога живота на њу, место н значај њен у ошптем народном напретку, корист њена не само ио трговца, него н но народ наш у којем и за кога ради. Главни јунак такве приповетке треба, тако рећн, да развија читав програм ерпскога рада у трговини и да га изврши, савлађујући у истрајној борби нрепреке и сметње, на које трговац нанлази и из којих као победилац излази. А све то ваља изнети у занијиљивој приноветци, нуној живота, да читалац и не осети како му се корисна ноука уг.ија у душу. Приноветка ове врсте треба, дакле, да је управо студија о погодбама за напредовање Србина трговца и корисног утицаја рада његова на народни живот, али студија у којој сасвим преовлађује ириповедачки олеменат, у којем се као језгро у љусцн крије н^ука." Рукопис ваља послати у Загреб, уредништву Србобрана, најдаље до 15. маја 1900. године. * Удружена словенска упиверзитетска омладина у Бечу у спомен Иушкину. — Управе друштва универзитетске словенске омладине у Бечу: „Зора", „Ака(1ет18ку бро1ек", „Балкант.", „Буковина", „О^твко", „С1г", „81оуеп1Ја", „2 уош 1 шг", и „Крушокђ лкбнтелеи русскаго лзика" одлучиле су, да у будуће сва словенска универзнтетска омладина у Бечу, уједињена као „Словенија" прославља признате и прослављене словенске великане. Овако удружена словенска омладина нрославила је заједничкн ове године, 26. маја, помен стогодишњице великога рускога песника Алексавдра Сергијевића Иушкина. Тога дана, у 8 часова у вече, приредила је село са игранком. У нрвоме, концертноме, делу норед осталих участовалн су и словенско невачко друштво, тамбурашки оркестар акад. друштва „2тоттћ'" и мушкн хор академскога друштва „Зора".

ВЕЛЕШКЕ ИЗ НАУКЕ

ТелеграФСКИ цртежи. — Познати проналазач Тћотаз ЕсПзоп радећи неколико месеца заједно с Ра1пк-ом Кеппу-ом, конструисао је две машине, које омогућавају, да се цртежи телеграФом преносе на стотине миља истом тачношћу, као што је то већ одавна случај с вестима. Према досадашњем искуству од годину две, Едисонов апарат може да иослужи за телеграФско нреношење цртежа на 500 енгл. миља лако, а на 1000 миља још с довољном тачношћу (енгл. миља мало је већа од километ.). Онитне машине су комбиноване за Формат 5 : 3, али се овај може свести н на

тако незнатну велнчину, да се апарат може у џепу носити и поставити на сваки телеграФски сто и уиотребити. Пренашање цртежа нли слика помоћу телеграфске жице врши се аутоматскн п у главном овако: Цртач узме мекану хартију и на њој брзо налрави скицу у „оштрим" контурама, при чему по могућству треба употребити тврду оловку и контуре на хартији довести тако, да линије буду иа цпк-цак. После свршеног цртања, лисг се обвије око једног малог цилиндра на врху оне мапшне, која је за отправничву станнцу. Притисне се на једно дугме, и пренашање електрпчном струјом почнње само собом. Цилиндар, око кога је обвијона оригинална скица, лагано се обрће, при чему једпа метална игла вози по хартији, и сваки нут, када ова игла додирне на цртежу једну од дубље унисатпх линија, она утоне у исту, а у истом тренутку слична игла на опредељеном месту додирне хартију, пренарирану веома осетљивим раствором, на рОтационом цилиндру оне друге машине у другој станици; од финих плавих тачкица појави се ту тачна копија оригинала. Од прилике само 4 мин. требало је за репродукцију једног нортрета. м. м. Томић * Да ли је бакар отрован и за савршеније бил,ке. — Зна се, колико су бакарне соли отровне за ниже биље, а нарочито за гљиве; у овом њихову својству и лежи разлог, што су бакарне соли најопштије средство у борби против болести, које криптогамски паразити све чешће нроизводе на културним биљкама. Тако КаиНп, у својнм испитивањима о 81ег1§та^осувНз П1§га, доказао јо, да је плави камен (Си 80 4 + 5 Н 2 0) отрован за ову гљиву још у дози 1 : 240 од целокупне течности у вештачкој храни; а МШагс1е1 је констатовао, да су споре од МПЉоп убивене већ раствором илавог камена 3 : 10,000.000. Ну пошто се плави камен много употребљава при обделавању неких савршенијих биљака, било је важно знати, да ли и саме ове биљке не трие штогод од убитачног дејства ове супстанце. Ово је узео да утврди Н. Соиргп, и његови опити, чињени на младој пшеници, ноказали су му, да илави камсн није баш тако невин за ову биљку, чије је клијање спречено веК растворима са 0,005% илавог камена. А међу тим у новије време иредлагало се да се уништи коров у житу ирскањем нлавог камена у раствору 5 и чак 10°/ 0 . Еупенова онажаља указују да треба бити веома обазрив у овој пракси, јер се бакарни раствор инфилтрује у земљу и може сасвим убити у исто време како коров тако и пшенични корен, или бар угрозити и овој културној биљци. Зато се н винова лоза због пероноспоре фнно прска само по лишћу, када нема кише. м. м. т.

НОВЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВИ

Ј^њиге Глас Српске Краљевске Академије 1Л . Други разред 36. Београд. Државна Штамнарија Краљевине Србије, 1899. 8°, стр. 125. У овоме гласу Срнске Краљевске Академије, на који се толико ншчекивало, ови су ирилози: