Просветни гласник

Н Е II Г 0 .1 0 Г

851

СТЕВАН ЈАКШИЋ

4. маја ове године задепргаала се црна застава на дому нагаега највишега просветнога завода, објављујући тужно, да је лреиинуо Стсван ЈакшиИ, ироФесор Ботанике у Великој Школи и умравитељ ботаничкога врта Јевремовда. Иок. Јакшић син је сиротних родитеља. Рођен је 2. априла 1862. године у Новоме Саду, и у томе је месгу остао до 1877. го^иие, свргаивиш основну школу и нижу гимназију. Те му се годиие преселише родптељи у Орбију, у Београд, и Стеваи ту настави школовање, свршивши гимиазију и природпо-математички одсек ФилосоФскога Ф.акултета Веливе Школе. * За све време школовања сиротовао је; учио је друге, да би сам могао учити, и опет је уве.к био први међу својим друговима. Са своје ирпродие даровитости и велнке вредноће увек је привлачио на се нажљу својих наставника, те одмах по свршетку Вешке Школе би иослат о државноме трошву у Париз, да на тамошњем универзитету што боље проучи јестаствепицу, како би се спремпо да на Великој ПГколи одмени свога великога учитеља Панчића, коме је већ требало мира. Свестан свега онога, што се од њега очекује, Јакшић је и у Паризу неуморно радио, и воћ крајем 1888. године положио је лисанс и вратио се у Србију. Одмах ио иовратку у Србију бн му поверена катедра Ботанике у Великој Школи. Прво је постао суилентом, 7. Фебруара 1889. године, на је 14. марта 1890. године наименован за редовнога проФесора те катедре. Јакшић је био ваљан последник великога учитеља свога. Упознат са најновијим ресултатима јестаственичке науке, почео је Ботаниву предавати у сукременом духу те науке, проучава.јући са својим слушаоцима парочито анатомнј.у и Физиологију биљака,. уредившп овога ради још и боље ботапички кабинет Велике Школе и снабдевши га справама, потребнима за обрађивање Ботанике у томе сувремеиоме духу. | После смрти Панчићеве Јакшић му је биО последиик и у ботаинчкоме врту, као управнтељ' тога врта. Његова је иоглавито заслуга, што је стари врт, који је био засновао и уредио пок. Панчић, знатно оштећен Дунавом, измештен на данашње своје место н знатно ироширен и уређен, Његовим настојавањем и иеуморним радом Јевремовац се данас може мерити са многнм страним . вртовима ове врсте. Служећи науци Јакпгаћ је са успехом огледао да послз'лси и иривроди своје домовине. Он је поред врло великога броја разио.аиких биљака; потребних му за предавање Ботанике, у ботаничкомо врту поклањао особиту иажњу гајешу и култивираљу многих економских и техничких биљака, и иосле је радио на одомаћпвању свих тих биљака, за које би личним искуством стекао. ■ уверења, да су подесне и корисие за наше нрилпке. Јакшић је бно редован члан Српскога Пољонрнвреднога Друштва, коме је у последњој годипп био и члан Унраве; био је члаи Главнога Просветнога Савета и изасланик министра нросвете при пспитима зрелости, "бивао је члан сталне Испитне Комис.ије за полагање проФ. испита и члаи одбора за иодпзање Јестаственичкога Музеја Српске Земље. За свој јавни рад одликован је орденом Св. Саве, четвртим редом. % Свој је иосао иок. Јакшпћ врло волео и на њему је истрајно радио, све док није, већ са , свим обхрван тешком бољком, пао у постељу. За Јакшићем жале поред неутешне му породице, и сви другови њетови, ученицп и сви који ј су га иознавали. Нека му је вечан помев ! -