Просветни гласник

школски

ЛЕТОНИС

301

у дотичиои месту, проведем у разговору с учнтељима. Старао сам се да их нознам какви су и као наставници и као људи у друштву. Истииа је да су у нас врло ретки онаки учитељи, како сте Ви, Господине Министре, изволели обележити у свом говору приликом свечаног отварања овдашње учитељске школе. Данас имамо свакојаких учитеља, сиремиих и неспремних, вредних и лених, добрнх и рђавих. Али ие могу, Господипе Министре, да Вам овде не и.зјавим и то, да сам ја срећаи, што сте ме Ви изволели својим поверењем одликовати да будем школски надзориик у Левчу, Белици и Темнићу, где у оиште има наставиика више сиремних, а мање неснремних, више добрпх, а мање рђавих. Уверавам Вас, Господнне Мииистре, да су наставнпци у иовереном ми 1гросветном округу својски прегли на прави свој иосао. Они погпуно сазнају н искрено нрнзиају све споје досадашње грешке у школском и нешколском раду и изјављују добру вољу, да буду у ствари учитељи и просветитељи српске омладине н верни поданици Његовог Величанства Ераља Александра Прпог. Ја ћу бити нун среће, ако оии и испуие све што обећавају, да се што више нриближе оном идеалу учитеља-ица, како Ви тринаестог ов. мес. рекосте питомцима овдашње учитељске школе. Ја се надам да 1,е многи насгавнпци испунити своје обећање, па ће на крају школске године показати стварне успехе у учионици, радионици ручиог рада и школском врту. До сада сам примио од наставника дванаесг молаба за осуство на краће време. Наставници су највнше молили за осуство у поче тку школске године, док очекпваху распоред учнтељских премештаја. Сада се врло ретко јављају за осуство, јер су прионули на носао. Свега су два наставника осуствовали од дужности на дуже врзме. Учитељица школе рековачке Катараиа Срезојевићка осуствовала је од 15. октобра до 18. новембра о. год. због порођаја. Још нисам нзвештеп, да ли јој је одобрено да може толико дана осуствовати. Учитељ школе опарићске (ср. левачки) Богосав Вукићевић опасно је боловао у почетку шкодске године. Сада је оздравио и ради у својој радиоиици. У почетку птколске године било је омањих сукоба ме!)у наставницима. Видећи да некн хоће да се сиоречкају за ситнице, решио сам се, да одмах у почетку пагдасим свима, како да се понашају један према другом. Пстакао сам важност и потребу, да свп живе у љубави и слози и да одржавају добре односе са свештенством и грађанством. У исто време напомињао сам им и то, да ћу строго кажњавати снлеткароше. Примењујући нови школ-

ски закон, старам се да не будем ни претерано сгрог нити сувише благ. Главна ми је намера, да и наставнике и ђаке одушевим и иокреием на користан рад и где год то могу да постигнем на лен начин нећу уиотребити казне. До сада сам имао неколико случајева да су се наставници завадили са опгатином за то, што им се неуредно издаје сганарина. Чим је тај узрок уклоњен, односи су исправљени. И Вама је, Госиодине Министре, познато да су сви наставници основних шкода јагодинских водили читаву парницу против општине такође због станарине. Видећи да су односи заоштрени, ја сам сматрао као дужиост. да се умешам и иостигао сам то, гато сам завађене стране измирио петнаестог октобра. Наставницима је истог дана иснлаћена станарина. Други снор сада иснитујем у школи волујачкој (ср. левачки). Тамо се са управитељем и целии школским одбором завадила доста пргава и нервозна учитељица Љубица Миловукова. Кад тај спор решим известићу Вас нарочитим актом. До сада су три утгравитеља изрекли казне над наставпицима и то: у школи падешкој (ср. темнићски) управитељ је казнио учигељицу Вукосаву Величковићку иетодневном платом. Ту сам казну поништио и о томе Вас известио. У школи поточкој (ср. темнић.) управитељ је казнио укором учитеља Тому Јаковљевића. Ту сам казну свео на опомену. Жалбе није било. Ових дана у гаколи волујачкој (ср. левачки) унравитељ је казнио опоменом и укором учитељицу Љубицу Миловукову. Тај епор још нисам решио. Својим решењем од 23. новембра, бр. 275, казнио сам оттоменом учитеља врановачког Јована Крагуљевића због неуредностн. Он не само гато се није жалио, већ признавајући кривицу, дао ми је своју часну реч, да ће бпти бољи. Тај је учптељ млад човек и ја се надам да неће бнти последњи међу својим друговима. 12. Настава. У погледу школскога рада старам се да сви наставници уредно предају по иаставном плаиу, програму и утврђеном распореду часова тако, да нико не сме без одобрења наиуштати дужност. И наставницима и ђацима казао сам, да нодједнако ценим и научне нредмете и вештине, јер није довољно само знати, већ ваља и умети. Свима сам наставницима добро нагласио иотребу да ђаци не само прдвилно запамте оно што им се ггредаје, већ да та знања ггостану гграва њихова својина тако, да се њом могу увек у животу користити. Сваком сам наставнику сггоменуо да у школском раду увек пази на крајњи циљ васпитања, да у