Просветни гласник

тколски

ЛЕТОПИС

им одмах давао усмена упуства, а у исто време уиућивао их па „Српске Новиие" у којима је штампаи закон о народним школама, јер га у књнжарама није бн.хо. Здравље ученика и учепица је у опште било повољпо до месеца јануара; рсђп су случајевн били разболевања од шарлаха, малих богнња, гушобоље и др. — Ну у јануару ночели су се нагло разбољевати ученнци у многпм школама од разних заразних болести, о чему ћу накнадно поднети извештај, ношто нрикуннм нотребпе податке од свију школа. 5. Настава. — У већини школа у првој мојој ревпзији наншао сам иаставу са свим у своме почетку, у ноколико школа још нису бнла отночела предавања, а у Балинцу 9. новембрајош нпје био извршен упис нових ђака, али но кривицом учитељевом. У опште се може рећи да је пастава ове школске годпне доцније отпочета готово у свима школама. Томе је узрок с једне стране пеуредно похођење школе од стране ученика, а с друге стране иремештаји наставника. У многим школама премештеип наставнпци дошлп су па дуност тек у другој подовннн октобра, тако да су рад у школи отпочели на крају октобра или у ночетку новембра. И ако је настава бнла у своме почетку, опет се могло ирнметити, да нема једполикости у раду наставника, а нарочито у нривравном и I разреду, као и у предавању рачуна и српског језика у опште. Услед тога једна иста ствар у разним школама различито је обрађена према спрсми и умешности наставника, са бољим или лошијим уснехом.^ Истина, сваки наставник мора уноситп нешто лично у наставу, али оиет има пешто што мора бпти заједничко за све наставнике , а то јо сирема п метода рада, обим., распоред и начнп пзлагања материјала. За побољшање у томе нравцу радн се за сада номоћу угледних иредавања и конФсренцпја учитељских. Нредавање ручпог рада у иашим основннм школама налази озбиљну сметњу у томе, што је врло мали број учнтеља био па курсу ручног рада н што за сада немају школе потребно алатке и материјала за рад. Али опет за то преноручпо сам учитељима да ио могућству предају тај предмет ове школске годпне. За време ведпког шкодског одмора морају се отворптп курсеви за ручнн рад у Зајечару, Књажевцу и Бољевцу, ако не буде друкчнје наређено од министарства нросветс. Мило ми је што могу јавити, да је у Бољевцу отворена радионица за предавање ручпог рада. Шкодски одбор набавио је иотребап алат и мате-

јад за ову радионнцу, а г. Милија Мидошевпћ, тамошњи учитељ, предаваће ручни рад. 6. Учитељска удружења. — У тимочком округу има пет учитељских удружења, од којих су два у зајечарском срезу, а по једно у осталим срезовима. На својпм зборовима држе угледна нредавања н саветују се о шкодскнм питањима. Поред осталога израдили су нривременн ирограм за ручни рад, ради једнообразног нредавања у свнма шкодама. 7. Школске и ђачке нотребе. — У нрвој мојој ревизијн обратио сам пажњу и на то, како су шкоде снабдевене училима и ђаци уџбеницима и другим шкодскнм нотрсбама. Ведика је већнна школа снабдевена потребиим учнлима. Од тога ираве изузетак школе у Бору, Трнавцу н Лукову, којо немају иека учила; даље школе у Грлишту, Лубиици, Д. Каменнци, Нрлити п Мстовници, које немају метарских мера. У свнма овим школама школска каса није била одвојена од општинске, ного је иредседник онштине руковао п школским новцем. Ученицп су у свпма шкодама снаб^евенп нотребним уџбеницима и осталим шкодским потребама. Али то спабдевањс није извршеио једновремено у свима школама, већ су негдо раније а негде доцније снабдевени учепици шкодским потребама. У књижарама нсма свију бројова прописа, пронисница н цртанака, јор им се но шиљу нз државне штампарпје, те с тога п школе трпе у томе оскудпцу. Набављање уџбепикаи школских иотребаза ученике врши се раздичито. У неким местима набављају ђачки родитељи сами непосредно од књижара, а у пеким набављају нредседницп општпна за све ђаке, на после напдаћују од родитеља, али се у томе наилази на ведике тешкоће, јер родитељп перадо плаћају таква потраживања, сумњајући у исправност председникових рачуна. Овде ћу нарочито да истакнем трећи начин набављања ђачких шкодских потреба, који ми се чннн као најподеснији за села. Школскп одбор одреди суму која је иотребна за набавку уџбенпка и осталих ђачких иотреба за све ученике и за цеду школску годину, иа ту суму унесе у школскн буџет, која се посде разреже на сво нореске гдаве по сразмери непосредне норезе. Од покупљеиог приреза купе се књиге и друге потребе и дају се ђацима бесплатно. Тако дакле цеда општппа издржава своје ђаке. На тај начин се с једне страие олакшава родитељпма издржавање 'деце у шкоди, а с друге стране потпомаже настава, јер