Просветни гласник

паука и настлвл

377

терија, соли и гасова да ишким .органским телима може дати довољно хране, потребне за одржање. И у области органског света, биље као раније од животина, лавше постаје и лакше се одржава од животиња; биљу треба много мане борбе да би живот одржало, пошто добија све од ирироде што му треба за живот п пошто ностаје само оиде где има све што му треба, те се тако потпупо покорава спољним условима, не ослобођава.јући се никад од њих. По томе биљке могу поднети више рсмећења и дуже прекиде радња него животиње, теже се распадају и труле него животиње; тело животиње мпого је више сложено него биљке те се више и пре ремети, квари и распада. И храну потребну за живот бил>е добија мпого лакше иего живбтиње; биљка добија храну готову од природе, животиња мора да је тражи и често да је отима; бпљци је довољна земља и вода, ваздух н топлота којих има свуда, ашвотињи је потребна још и нарочита материја за храну, која се мора тражити и бирати ; код биља животне материје прелазе непосредно у сокове, животиња их мора само извесним кретањима уводити у органе варења; биљу је довољан додир површине са атмосФерским ваздухом, животиња мора кретати органе за дисање да би ваздух соковима њеним дао оно што јс иотребно за одржање њеног живота; животињи је много теже добити заштите од спољпих оиаспостп и шкодљивнх уилива него биљу, те животиња има.много више непријатеља, мпого је више у природи непријатељских сиага и ствари за њу него за бнље; по томе животиња и осећа болове које биље пе осећа, те је животињи и потребно да осећа док је биљу снага осећања непотребна; ио томе јо и борба за живот много крвавија и унорнија у области животињског света него у области биљног света. И међу самим животињама што су раније и по томе низке и проетије тим лакше постају и одржавају се, тим им је мање потребпа борба за одржање, тим више и пре налазе у својој најближој околинн, у којој постају, довољно материје за храпу, тим подносе и све већа ремећења; што је доцнија и по томе виша и сложенија животиња, што има више потреба и по томе више односа према спољној природи, тим впше пма опасности за њу, тим је више ремећења код ње, која све теже подноси, тим се теже одржава; што јо животиња доцнија и виша и по томе ближа човеку, тим јој је све теже заштитити живот од спољних опасности, тим све теже добија хране, тим је борба њеиа за живот све тежа и крвавија. Пошто се живот тешко одржава и лако пропада, и поигго све виши живот све се тезке одржава цроспетии гллспик 1899. г.

и све лакше иропада, пошто су му све многобројнији и већи неирнјатељи и сметње, то је живот у опште луксуз земље и природе и одржава га само сувишком своје целокупне одређене снаге, само луксузиом еиергијом својом; милионима органских клица пропадају да би само пеке остале у животу, да би само неке имале све што им треба за лшвот. Најдоцнији моменат лшвота но реду времена, човек, најслабији од свих, најтеже иостаје и најтеже се одржава од свих ранијих, са највише нанора, болова, патње и бораба; ои има највише непријатеља у природи и природа га најмање штити од свих. Док природа штити и биље и животиње, одевајући их према нотреби и дајући им готово оружје за борбу, дотле човек нема ништа од природе чиме бн се заштитио од хладноће и одбранио од непријатеља ; оп мора своје одело да отима од животиња, као што и своју храну морада отима од природе а оружје за борбу мора сам да ствара; а и непродуктивних крајева на земљи, неповољппх човеку, има миого впше иого продукгивних, новољних. Док је лшвотиња после кратког времена од рођења готова п спремна за живот, сНабдевена одмах свим оним што јој треба за борбу у животу, дотле се човек мора дуже него ма која животиња сиремати док не буде сиреман за живот и борбу у њему, дотле се човек рађа нотпуно без снаге да сам себи помогне и његов живот и судба иотпуно су остављени одраслима; детету треба много внше иомоћи, неге и чувања пре иего се може само кретатп, него животињи; дете много доцпије добија снаге да би могло подмирити своје нотребе и савладати спољне опасиости, јер се код њега много спорије и теже развијају органи потребпп за кретање и заштиту као и чула него код животиње. И дете је много теже одржати, г-ајити и развијати него ма коју животпњу и дете се миого теже одржаВа на свом ступњу него ма која животиња; људско дете много брже и лакше може да падне испод свог људског ступња, много брже нодивља иого ма која животиња; дете које је одрасло међу животињама и после враћено међу људе не може се никад више васпитати до човека. И човекова иродуктивност мпого је слабија и вшне ограничена ио времену него код живбтиња; борба с прнродоМ за човека је много тежа и оштрија, јер је ирема њој ц њеним препонама слабији својпм телом и телесним органима, те је човек најмање заштићен од природе од свих других животиња, те му је од свих најтеже одржати свој физичкИ живот; отуд је код човека више и разноврснијих болести него ма код * којо лшвотиње и подложан је болестима од рођења до гроба, те је код животиња и с те стране много 48