Просветни гласник

426

школски

жним онравкама, те је већ крајем јуна ове године отпочето да се ради на оправкама евију школа. Надам ее да ће ее овај носао и извршити потпуно пре ночетка нове шкодске године. III Снабдевање школа. Још у пређашњим годинама приметио сам да се школе и у Београду као и по другим местима не снабдевају потнуно и правилно најпотробпијим стварпма, без којих не може бити ни потпунога успеха у школскоме раду. Узрок је томе сам старински начин снабдевања школа. По томе начину и београдске школе ниги су бивало нотнуно снабдевене свима нотребним стварима нити је- за школску касу постизавапа истинска уштеда, но којој се можда највшне управљало набављање ствари. Често пута трошено јо много иа набавку школских потребица, и ствари су шиљане школи, у великим количинама; али школа опот није имала довољно ни по каквоћи ни по количини оних ствари, које су јој заиста потребне биле. Тако је од пошиљаних ствари много нестајало, губило се, развукло се, пропадало, јер су оне или ио каквоћи биле за школу неупотребљиве, или по количини биле излишне; најзад у пређашњем начину снабдевања школа нити је била уведена довољна контрола нити се водио какав правилан рачун о истинској употреби и потрошњи оних ствари, које су масом шиљане иојединим школама. Све ово изазивалоје често пута и разне инкримцнације између набављача сједне стране и школа с друге стране. Школе су се непрестано жалиле што нису снабдевене најпотребнијим стварима, те не могу да раде правилно; а набављач се жалио што се у шкодама нештедимице растура и расипа. Ни једнани друга страна није долазила никад до споразума и сагласности, што је нреко иотребно да се међу њима нотпунце одржава. Ова еагласност између школе, општине и куће у интересу је деце, која пролазе кроз народне школе, јер им од тога зависи напредак и у васпитању и у настави. Сматрајући да је снабдевање школа потребним стварима један од најважнијих и најозбиљнијих задатака, које школска општпна има да испуњава преко свога школскога одбора, и желећи да се од сада народне школе у Београду и Топчидеру правилно и на време подмирују потребама, да оне уредно добивају и по каквоћи и по количини све потребне ствари, и да се води уредна контрола и рачун о правилној употреби и потрошњн свију ствари, које се школи дају, ја сам још на првом састанку предложио и школски је одбор усвојио, да се снабдевање београдских школа овако уреди : 1. Да се у појединим крајевима Београда а са обзиром на садашњи број ђака ноставе и уреде че-

тири школске књшкарнице : једну за школе код Саборне цркве и на Сави са Вежбаоницом Бнше Женске Школе, које укунно имају на 765 ђака, другу за школе на Исгочном Врачару, Савинцу н Занадном Врачару са Топчпдером, које укупно имају 1047 ђака ; трећу за школе на Теразијама и у Иалплули које заједно нмају на 739 ђака ; и четврту за основну и грађанску школу на Дунавском Крају које, имаЈу укупно 651 ђака. Све оке књижарннце морају бити у обвези да имају увек у довољној количини и у доброј каквоћи свију оних ствари, које су школи потребне. 2. Књижарнице би биле дужне да издају одмах, на захтев и нисмено требовање, школским управитељима онолико и онаквих ствари, колико ствари они траже својим требовањем. Ова требовања, на којима мора бити означен дан примања ствари, а и рачун издатих ствари, књижарнице би иодносиле школском одбору, који би онет наређивао одмах да се иснлате ствари, пошто општински рачуноиспитачи нађу да је рачун исправан. 3. Школскн управитељи дужни би били да нредају одмах на употребу и руковање разредним наставницима све оне ствари и по каквоћи и по количини, које су ови својим требовањем тражили. Спискове о овој предаји ствари потнисивали би разредни наставници са означењем дана када су их примили. 4. Све ове ствари и ђачке потребе, које се тако набављају за ђаке, разредни иаставнпци предавали би, кад за потребно нађу, ђацима но списку, у коме би било означено коме је, кад је и колико је шта од ствари предато. 5. Спискови под бр : 3 и 4 шаљу се одмах преко школских управитеља школском одбору, који би издатак и потрошак ствари одобравао, пошто општински рачуноиспитачи својим ирегдедом нађу да су исправни. 6. За све непотрошне ствари управитељи и наставници дужни би били да известе од.мах школски одбор кад су их примили и иод којим су их бројем у одређеном списку (инвентару) завели. 7 Сваки би одговарао за сувишни потрошак или за упропашћивање оних ствари, које су му на унотребу и руковање предате. 8. Све ствари и потребе како школске тако и кућевне, као: ормани, столови, завесе, клуце, стодице, судови, крпе, метде, четке и т. д,, које не спадају у радњу књижарнице, набављао би по захтеву поЈединих школа сам шкодски одбор а преко одређене комисије, у којој би увек морао бити и по један школски унравитељ. Ове ствари примиле би се и исплаћивале само онда, ако одређена ко-