Просветни гласник
НАУКА И НАСТАВА
433
Б. У основним школама.
У МУШКИМ ШКОДАМА
У ЖЕНСКИМ ШКОЛАМА
I
11; 4;
Уписаних у почетку и нриновљених У току године Одсељено у току године • • • Ослобођених од школовања и исписаних из школе Умрлих Походило школу до краја године 433; 390 Положило испит и прешло у старији разред Полаже накнадно испит, и ионавља испит или раз. укупно Награђено за одличан усиех и примерно владање .... Н.Бр. 303. 13. јула 1899. год. у Београду.
Р А 3 Р Е Д И II III IV
I
Р А 3 Р Е Д И II III
IV
514; 473; 470; 478; — 455; 437; 448; 416; = 66; 64; 70; 66; - 63; 68; 49; 59; =
19 1 380
20; — 13; 3; - 3;
17 1
389; — 380; 342
18; 3;
15 1
378; 332
362; 326; 316; 314; — 302; 284; 315; 301; = 71; 64; 64; 46; - 78; 58; 63; 31; = 146; 118; 107; 120; — 140; 114; 127; 146; =
СВЕГА ЂАВА 3691 505
130 18 3024 2549 475 1018
Госиодину Министру иросвете и црквених послова Поиизан М. Влајић, иад. народ. школа за град Београд,
Н Л У к л и
0 СРПСКОМ УНИВЕРСИТЕТУ
Скоро ће се навршити 61 година од кад је основана. наша Велика Школа. Она је с почетка имала само једаи Факултет — философски ; наскоро после тога добила је други Факултет — правнички ; а доцније је основаи још технички Факултет, и ту се стало још пре 36 година. Из гимназије се развио лицеј; из лицеја је постала Велика Школа (или Академија); а из Велике Школе требало је да се развије университет. Да је отварање нових Факултета у другом периоду продужено редовно онако како је текло у првом иериоду, ми бисмо већ имали потиун университет. Требало је поступно отворити још два Факултета, богословски и медицински, па би питање о српском уннверситету било већ решено. Велика Школа је подмиривала прву потребу државну: спремала је чиновнике за судску и администратнвну, просветну и инжењерску струку. То јој је био главни задатак. Потреба за вишим, научним образовањем свештеника као да се 40 скора није ни осећала; а потреба за сгручшш образовањем лекара, и ако се одавна упиђала и осећала, није просветни гдасник 1899. г.
Н I С Т I В I
се могла до сад задовољити, нарочито из материјалних обзира. Али сад се појавила још једна потреба, о којој сриска држава, као модерна држава, мора водити рачуна, и коју српски народ, као културан народ, мора подмиривати; та је потреба неговање науке. Српски народ не може доћи до највишега ступња културе и цивилизације, док не буде редовио неговао иауку у свима иравцима њеним на свом народном језику , који ће се и сам, на тај начин, највише усавршавати. Неговање науке у најширем обиму може бити најпре иа унтереитету (свенаучишту, свеучилишту). Академије наука раде такође на научпим истраживањима; али познато је да иаучне академије, ппр. код гермаиских народа, нису подигле науке толико колико увиверситети. И наша је Велика Школа знатно допринела развитку наука у нас; али она нема ни довољно научних снага, ни довољно иотребних средстава за неговање наука у већем обиму. Зато је врло иотребно да се она подигне на стунањ университета. Ово су увидели и меродавни Фактори, као што ће се то видети из овога што долази. Пре шест година иозвао је г. министар просвете Академијски Савет Велике Школе, да му поднесе своје мњење о том: „шта све треба урадити, шта 55