Просветни гласник

434

НАУКА И НАСТАВА

изменити, допунити, или као ново увести у данашњем устројству Велике Школе, те да она постане университетом , највншим научним училиштем и културним средиштем Краљевине Србије". Уједно је г. министар овластио Академијски Савет да изради нројекат закона о университету. — Савет је изабрао комисију за израду пројекта у којој су билн проФесори: С. М. Л.озанић, Андра Ђорђевић, д-р В. Бакић, д-р М. Јовановић-Батут, Св. Зорић и д-р Др. Мијушковић. Комисија је израдила законски пројекат, који је носле претресан у Академијском Савету, а по том је поднесен г. министру у иочетку 1894. г. Г. 1895. штампан је овај пројекат за Народну Скупштину, али јој није ноднесен, него је 1896. г. само у неколико измењен закон о Великој Школи. Прошле године покренуто је питање о университету у самој Народној Скупштинн. Влада Његовога Величанства прихватила је у начелу предлог о оснивању университета. Услед тога, г. министар просвете одредио је нову комиспју из чланова Академије Наука и проФесора Велике Школе, која ће израдити нов законски нројекат о университету. Комисија је претресала најпре нека начелна питања, а иосле је ирешла на проучавање опога пројекта који је раније израдио Академијски Савет. Онаје у главном усвојила овај пројекат Академијскога Савета. Према томе пројекту, Университет Краља Александра I. имао би пет Факултета : богословски, философски , правнички, технички и медидински. Редовно учење у медицинском Факултету трајало би 10 семестара, а у осталим Факултетима по 6 семестара. Богословски Факултет стајао би под духовнпм надзором Архијерејскога Сабора. — Университетске власти биле би : ректор, декани Факултета, университетски сенат, университетски збор, и Факултетски саветп. Ректор унравља целим университетом, а декани појединим Факултетима. Сенат састављају: ректор, декани и по два проФесора из свакога Факултета. Он врши најважније адмипистративне, економне, дисциплинске и друге иослове. Университетски збор састављају сви редовни ироФесори, а Факултетски савет сви проФесори једнога Факултета. — У канцеларијско особље долазе: секретар, библиотекар, благајник и нотребан број писара, Наставници су: редовии проФесори, ванредии проФесори, хонорарни проФесори, доценти, асистентн, и учитељи. Редовни проФесори морају имати научних или стручних радова. Највећа им је плата 8.500 динара. — Редовни слушаоци университета треба да имају сведочанство о испиту зрелости. Оии плаћају по 25 дин. школарпне за један семестар н 10 дин. уписнине. Поред слушања предавања, они се

вежбају у раду у кабинетима, лабораторијама, семинарима и другим университетским институтима. Испити су двојакн: испити за научни степен и државни испити. •— Излагање науке је потпупо слободно. Редовни проФссори имају још нека нарочита права, као сталност у служби и др. То је, у кратко, садржпна тога пројекта. Ако Министарски Савет усвоји овај пројекат, онда ће он још ове године доћи пред Народну Скупштину. И тако сад зависи од највиших, законодавних Фактора, да ли ће Србија и Српство, пре почетка 20. века, добити свој народни университет. Разуме се, да ће при том, с почетка, бити неких тешкоћа, од којих су једне материјалне природе, а друге су наставне нрироде. Университет, кад буде потнун, биће знатно скупљи, него што је Велика Школа; али ће бити и мпого веће кориети од њега. Университет потребује више наставних снага, више локала, више научних средстава. Ну ово се може иостуано уводнти тако да се сваке године отвори по неколико катедара у новим Факултетима, и да се за нове зграде и нове институте кроз више година одређује буџетои нарочита сума, док се они не подигиу : а после да се то смањује. Богословски Факултет не би стајао више од 60.000 дин. на годииу, кад би се попуниле све катедре. Њему би се, може бити, могла одредити нека помоћ из црквенога Фонда. Медицински Факултет стајао би знатн<> више ; али њему треба да помогну министарство унутрашњих послова (из санитетскога Фонда) и министарство војно. Осим тога, Коларчев фонд , који има сад преко милион динара, намењен је српскоме университету. А наћи ће се, по свој нрилици, доцније још богатих људи који ће, на тај начин, помоћи подизању српског университета. — У осталом, ни једна културна тековина није постала без жртава, па и овде се морају принети неке жртве; а све ће се то после стоструко наградити, као што то видимо код других образованих народа, који имају велики број интелигентних људи. Друга је тешкоћа, што у новим Факултетима неће бити одмах у почетку довољан број ирофесора, који су српски грађани. Ну ова ће се тешкоћа за кратко време савладати. Ми имамо сад већ приличан број ваљаних лекара и стручних теолога, од којих ће неки бити ироФесори университета; а остаде катедре моћи ће се ионунити стручним лицима из осталих српских крајева и из других словенских земаља. Тако раде и други народи, а тако је било и код нас при оснивању Велике Школе, као и при грађењу прве железнице. Али може се томе помоћи и на други начин: чим се отворе иови