Просветни гласник

436

НАУКА И НАСТАВА

туђих образованих народа, на чије симпатије и помоћ и ми много полажемо. Још би горе бидо за нас, кад би се отворио университет у другој којој српској области пре него у Србији, јер то би се могло тумачити, као да су Срби неспособни за внше и теже културне радове, и да они сами, без странаца, не могу ништа отпочети, нити могу успевати у тим радовима. Међутим ствари стоје друкчије : Срби су већ показалд, да су способни за научне радове разне врсте, и они ће то још боље доказати, кад добију свој народни университет. На послетку, нека не остане недодирнуто још једно питање, које истичу неки противници срискога университета, а то је научна спрема садашњих проФесора Велике Школе, који би после били проФесори уннверситета. — Кад је Академијски Савет израдио законски пројекат. о университету, он је изрично поменуо, да садашњи нроФесори нристају да се и на њих примене нове законске одредбе о квалификацији редовних и ванреднпх проФесора университета. Тим је одузето и посдедње оружје противницима српског университета. Ако би опи, после тога, запитали, да ли ће се између данашњих нроФесора Велике Школе моћи изабрати довољан број проФесора университета, — одговор би био: биће их извесно толико да се рад у садашњим Факултетнма неће прекидати. А кад се проФесорима университета да већа плата и кад им се боље обезбеди положај у служби, него што је то сад код проФесора Велике Школе, онда ће се поуздано наћи и довољан број учених људи, који ће се нотпуно одати научпоме раду и који ће се сасвим посветити проФесорској служби. Тако обезбеђени проФесори неће тражити друге државне службе, па ма како висок положај заузимали у њој; јер прави научник вишта не цени више од науке. — Ну кад се поправи положаЈ проФесора университета, наћи ће се још учених Срба, који ће оставити другу службу, па ће се примити проФесорске службе на университету. Међу њима има и бивших арофесора Велике Школе, којн су после постали министри, државни саветници, дипломате, судије у вишим судовима итд., и од којих би се неки зацело вратили на катедру своје струке, на којој би и доцније с љубављу радили, као што су то иређе чинили у Ведикој Школи. На завршетку да и»несемо број университета у страним земљама. 1 ) У Евроаи: Немачка има 21 университет, Енглеска 15, Аустро-Угарска 11, Белгија 5, Данска 1, Шпанија 9, Француска 22, Холандија 5, Грчка 1, Италија 20, Португалска 1, Румунија 2, Русија 9, Шведска 3, Швајцарска 6, ] ) Види Вг. 0. 1Јапгеп1, Бев ХЈшуегзИбз <1ев (Јепх топсЈеа. Рапз, 1896.

Србија 1 (Велику Школу). У Азији: Индија има 6 университета, Јапан 1, Фидишгаска острва 1, Сибир 1, Хинеска 1 вишу школу. У Африци има 5 впшнх школа. У Америци: Канада има 3 упиверситета, Савезне Државе 29, Хавана 1, Венецуела 1, Колумбија 3, Еквадор 3, Бодивија 7, Перу 3, Чили 1, Аргентина 2, Уругај 1, Бразилија 23 впше школе, Мехико 68 виших и стручних шкода. У Океанији има 4 университета. — Университета, који заслужују то име, има свега 166. Редовних студената на целој земљи има сад 300.000. Највише студената има у Савезним Државама — преко 100.000. У Немачкој долази 1 студенат на 1.580 становника, а у Србији на 5.333. Има университета који имају по више хиљада ђака, а има их и с две, три стотине ђака. •Кад све ово што је овде изнесено узмемо заједно, онда издази да је српскоме народу аотребан университет, за вишу стручиу наставу и за неговање науке, и да има могућности да се он установи. С тога се ми надамо, да ће се жеље свих иросвећених родољуба у том погледу ускоро остварити. Ово ће бити извесно од велике користи по сриску образованост, и то ће увеличати славу основаоца првога српскога университета — Његовога Величанства Краља Александра I. У Београду, 16. јула 1899. г. Д-р В. Бакић

ГРЕШКЕ У НАСТАВИ (НАСТАВАК) III. ГРЕШКЕ У ДИСЦИПЛИНИ 29. Греши ко почиње наставу пре него што му у школи буде реда. — Учитељ не треба ни да помишља на какав рад у шкоди док између њега и његових ученика не буде потпуног споразума о реду школском, докде његовим васпитаннцима не буде јасно да у школи мора неко бити господар, и да је то једино он, и по свом службеном положају, и по евојој јачој памети, и по свом искуству и но снази свога карактера. Ако у његовим нословима и у његовој шкоди не буде реда, не може ни очекивати да ће имати каква усиеха. Ако у војсци нема потпунога реда, или како се то тамо каже: нема дисциплине, онда је војска неуређена гомила која није ни за шта, којом се не може управљати, и коју ће непријатељ лако савладати. Ако у школи нема реда нема ни нажње, а где нема пажње нема ни учења. Највећа добит од доброга реда је у оном утицају што га ред врши на дечји