Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

карактер. Без реда у школи пропадне бар једна половима учитељева труда, иешто у иеиажњи учепичкој негато у стишавању нереда. Све је ово искуством доказано, те с тога сваки добар учитељ мора гледати да у шкоди најнре буде реда па тек онда да мисли на паставу. Учитељ који већ на крају првог дана свог учитељевања ие учврсти свој положај у школи, мучно да ћо моћи што урадити. Жалостан је то учитељ који допушта да о његоној школи његопн ученици стварају јавпо мишљење и да јој онн без њега одређују карактер. 30. Греши ко мисли да је „стварање" реда то исто што и „одржавање" реда. — Многи учитељи заборављају да, иочињући рад с новим ученицима, имају посла с непознатима, на чију љубав и наклоност немају јога ннкаквих права. Опи често изгубе власт над евојим ученицима већ првога дана, с тога што за стварање реда унотребе баш она начела која иначе могу најбоље да послуже за одржавање најбоље дисднплине. Они апелују на њихне ипстинкте који су још успавани, и на побуде којих код деце још и нема. Првих школских дана ученици и не пазе на лекцнје, него на „новог учитеља", и гато им је он тајанственији и непристуинији, све ће више улевати поштовања. Ни је^ан паметан учитељ неће ни очекивати да одмах задобије љубав својих ученика. Његова главна дужност за нрвих неколико дана треба да му буде да својим ученицима покаже, и то не речима него делима и својим поиашањем, да позпаје и себе и своје учеиике. Може бпти сигуран да ће иа ученике учгшити добар утисак ако пази па ова правила: а. да буде јасан и разумљив у свему што говори и што ради; б. да с ученицима непрестаао ради и да им задаје различне послове и задатке, алн такпе које они могу да израде. Такмичење у изради задатака, надметања различне врсте треба да удешава за првих неколико, даиа јер ће то унети живости и енергије у нгколски рад. Деца морају непрестано бити заузега послом али послом који знају како ће урадити. Она нису никад сретнија него кад што раде; в. треба да нокаже да он увек види сиакога и да је немогућно да ма ко гато рђаво учини а да га он не ироиађе; г. треба да избегава кажњавање ако је икако могућно; али за намерие крпвице мора битн готов да казну н изрече. Јача казпа, брзо п хладно изречена првих дана, може много да учппи те да доцније казне не буду ни потребне;

437

д. мора ноказати да добро зна предмете које нредаје. 31. Греши ко мисли да деца воле да им се у школи пушта на вол>у. — Ово је једпа од највећих грешака. И деца вигае воле ред него неред. Иа то воле и одрасли, само ако су се на то у гаколи навикли. Деца су највеселија и најсретннја, па и најваспитапија, у оним гаколама у којима је дисцннлпна тачна али не сурова. Најбрже ће учптељ изгубити свако погатовање код својпх ученика ако им само све повлађује. Неће се деца никад иротиву тога бунити гато ће се њима допуштати да раде само оно што треба. Уирављањем се стиче и задобија ноштовање. 32. Греши ко мисли да је ред то исто што и потпуни мир или мртва тишина. — Има разреда мирних, али мирних од неке равподупшостн и зачмалости. А гаколи не треба гробни мир иего мир у коме ипак има живота. Ред значи то да у школА сваки ученик вршн своје дужности, идаих, разуме се, врши што се мирније може. Докле год у школи сваки врши само свој посао, и докле год нико не ради ништа чим ће привући туђу нажњу, дотле не треба сузбијати рад на рачун тишине. Боље је лаки новетарац него омариа тишина; ветар'није никад од штете, нека само пе пређе у буру. Јер може негде бити и приличног шума, па да опет буде потпунога реда. У каквој радионици, на прилику, може ларма од машина да буде таква да човска заглуши, и ономе, ко би са стране гледао, могла би сва она журба да се чини пуна збрке, а ипак да је све то у најбољем реду. Ред ннје ни у ком случају исто гато и мртвило. Ред који је школи нотребан, то је распоређени рад. То је ирави ред, једини који може трајати. 33. Греши ко мисли страхом ред да одржи. — Некн учитељи ударају о сто, лунају ногом, вичу све јачим и јачим гласом: „мир, мир, мир!", или звопе звонцем , да би само умирили разред. Громовски тресак нас застраши и умирн за неколико тренутака, али би и гром изгубио своју вредност кад би њпм руковали неки учитељи. Немирну децу треба савладати а не застрагаити. Жалостан би то био начип умирнти какво узрујано дете тиме, гато би близу њега опалио топом. Учитељ треба да је смишљен н хладан, а не раздражљив и напрасит. Ко жели да у гаколн има добра реда, мора сам бити миран и сталожен. Пажња коју створите каквом нзненадном праском увек је прпвремена; дечја ларма тада престане за часак али се убрзо поврати. Пажња мора бити стална, и тек онда вреди. Учи-