Просветни гласник

438

НАУКА И НАСТАВА

тељ, међутим, несме никад заборавити да је трајна, озбиљна пажња веома заморна, и да с тога треба деди чешће давати прилике да се опораве и разоноде, па било да певају, свирају, да раде гпмнастику или да се то комбинује. 34. Греши ко ларму дечју хође да надвиче. — Неки учитељи хоће неред да угуше својим јасним говором, својим високим гдасом. Ови одиста иа тај начип постигну те не чују другу вику сем ону коју сами начине, али нека буду уверени да дечју ларму они тако само увеличавају; деда да би чула једно друго, морају тада још гласније да говоре. Иоузданије је да ће мира у школи бити ако учитељ тихо говори.Има неких гласова који деду драже и чине их осетљивим. Ако глас учитељев ништи и кречи онда је он тако исто неиријатан и досадан као оно тестера кад се бруси. 35. Греши ко умирује децу каквим општим опоменама па ма како их тихо казивао. — Нерсд увек почињу један или двојица, и паметан ће га, учитељ угушити одмах у почетку, а неће чекати да се неред рашири на део разред. Ларму треба стишати одмах чим је ночела. А то се може учинити и каквим значајним погледом на онога кога се тиче, каквим мирно постављеним му питањем, или ма каквим другим обичнпм нутем који ће скренути пажњу само онога кога се непосредно тиче. Доста .је већ то што немирно дете губи време, а није нотребно да се читав разред намора да слуша какве неупутне начпне како ће се оно једпо умирити. 36. Греши ко демонстративно одржава ред. — Има машина које за све време док раде граде велику ларму. Иа такве су и неке школе у којима је ред такав да оне управо саме себи стварају неред. Учитељи често сами иаправе ларму желећи да у школи створе мир. Они најзад и успеју да у школи заведу векакву дисциплипу, али око тога изгубе много драгоцено време; па и кад заведу ред ту онет нема оног благотворног утицаја што га добра дисциплина врши на стварање дечјег карактера. Често ћете чути како но неки учитељи бомбардују своје ученике оваким заповестима: „Доле руке, ти Јоване"; „обрни се овамо, Милане"; „седи лепо, Олга"; „пази, Љубице", итд. Ово су читаве наредбе, а паметан учитељ неће никад употребитн ни једну реч само ако ће му бити довољан какав миг. У оној школи, у којој учитељ на овакав начин одржава ред ,само је једпо ноуздано: ту нема реда; ту неред никад из школе и не избија. У самој ствари, нн половипу оних нереда што се по школи чипе, у највише случајева учитељ и ае опазка

нити их сузбија; и у најбољем случају једва да има осредњи ред. Па баш кад би на овај начин и могао увести у школн најбољн ред, све поквари неред који он сам изазове. Међутим има разреда потпуно мирннх, над којима учитељ као да н не води никакав надзор. Ту учитељ ноучава а ученици назе мирно и уљудно, и ви можете ту пробавити по неколико сати, па да учитељ нема нотребе ни јодно дете да оиомене на мир и ред. Учитељ је и ту водио надзор над ученицима, али то не опажају ни деца нити ико са стране. ГЈа шта је узрок те је таква разлика међу овим разредима? Да ли је за ларму, за неред, за распуштепост у оном првом случају крив што сам разред? Зацело не. Ту је крив и одговоран само учитељ. Нека само оба учитеља промене разреде и носле неколико недеља одмах ће се изменити и карактер оба разреда. Једноме је учитељу главна ствар одрждвање реда ради самога реда, други гтак само пази на дисдиплину да би могао с децом радити. Једаи говори, преклиње, свађа се само да одржн ред, прети задацима и казнама ако не слушају и ако се не смире; други се у том иомаже немом сарадњом природних закона, добром организацијом школском, брижљивим предумишљањем н мирним владањем самим собом. Неко ће можда рећи да је то природни дар и да је мало њих који имају ту моћ да другима владају без очевидног усиљавања, и да они које природа није тиме обдарила, ие могу то никад ни ностићи. Нема сумње да има људи с већом и с мањом моћи да другима управљају, али тек сваки може да научи иачела о томе како се школом добро управља, а нико не треба ни да помишља на то да учитељује док не научи да примењује бар она начела која су најглавнија. Улазећи први пут у вакав разред, учитељ . оже употребити више метода да ред створи, што зависи од разиих прплика; али ће одржати добру дисциплину само тако ако буде добро пазио на дечје Физичке угодности, на њихове инстинкте, и на њихове умие способности. 37. Греши ко употребљава звонце за одржавање реда. — Звонце со може уиотребити као уобичајени знак за време или за почетак рада. Погрешио је пак употребљавати га за одржавање реда, па ма то било и врло ретко. Њиме ће се узнемирити сви ученици а међутим на ред треба подсетити можда само двоје тројењих. Иосле кратког времена, пак, оно изгуби сваку вредност, јер се њиме нико непосредно не оиомиње на ред, него је то неки општи знак за цео разред, док се свака