Просветни гласник

наука и

опомена даје посебице само онима, који је заслужуЈу. Звонце је само згодна номоћ за припремање реда. Њиме учитељ може веома корисно да замени свој глас, као знак за почетак, нромену или завршак каквог посла, као знак кад ученици треба да устапу, кад да седну да се окупе, растуре итд али се звонце никад несме употребити као непосредна иаредба за ред и мир. Јер никад не треба давати пикакве наредбе које не би подједнако вредиле за све ученике у школи или разреду. 38. Греши ко није увек једнак у одржавању реда. — По неки учитељи мењају јачину своје воље: једиога су дана пуни снаге и еиергије а већ другога су дана све то изгубили. А. управљаље школом треба да је нодједнако, стално, увек па једап начнн. Учитељев утпцај мора бити увек осетан, у учионици и у дворишту, био он ту или пе био. Он мора увек бити управљач али но сме никад бити тиранин. Учитељ треба добро да проучи и одреди свој властити друштвени ноложај и законити одиос према ученицнма, њиховим родитељима и школским властима. Он треба да стоји на чврстом земљишту и да увек буде снреман па брз рад за сваки случај. Брзина и смишљеност треба код њега да иду руку иод руку. Брзина и журба илн пргавост нијеједно исто. Учитељева неодлучност и плашљивост учиниће да набујају клице нереда, које би иначе, немајући хране, одмах угинуле. Учитељ свакојака треба да одаје достојно поштовање и пажњу мишљењима својих пријатеља, али не треба никад да допусти да га савети његових пријатеља или прекори његових непријатеља наведу да скрене с пута за који јеоиуверен даје прав и добар. Многи људи ни у чему не успевају само с тога што им сиага одмах малакше чим се противу њих уздигну вали опозиције; а да су их храбро дочекали и остали чврсти у својим намерама, онда би их вали брзо прешли и они би остали опраии и чистији него што су били. Учитељ може много пута да учиии велику корист и школи и себи својом благош1)у и попуштањем, али оне нису на свом месту кад је у питању ред у школи. Ту он мора па осетан начин показати моћ своје воље, ма да, разуме се, она инак не сме бити ни деснотска нити да вређа. 39. Греши ко се задовољава да има реда само кад је он ту. — Има учитељакоји унрављају својим ученицима само употребом своје воље. То је и иотребно покаткад, нарочито кад учитељ нпје на време почео рад с разредом. Иначе, снагу своје воље учитељ треба да чувакао резерву за какве изиенадне

настава 439

случаје а свакпдашњу управу да вршн унотребом само једног малог дела њеног. Машина не треба никад да ради свом својом снагом. Деца су способна Да сама собом управљају и то треба код њих развијати; ученике треба васпитавати да се добро владају не само с тога што знају да им се ваља покоравати једној вишој и јачој вољи, или што се илаше казне, јер је учитељ ту на ће кривца нронаћи, него с тога што им је дужност да се тако владају. Има деце која чим изиђу из својих кућа иду странпутицом јер ван куће нема нежности материие или строгостн очевекојена дому њима уирављају. У оба ова случаја деца иису навикла да раде увек онако како треба да раде н без туђе номоћи, но неком моралном начелу, нити је код њих како треба развијен елеменат управљања самим собом. Оне силе које их ограничавају и њима управљају нису у њпма него ваи њих, те отуда чим су ван домашаја тнх сила не знају куда и како да се крећу. Исто ћете тако што паћи и у по где којој школи, у којој се деца лено нонашају док је учитељ међу њима али су одмах друкчија чим оп није ту. Овоме се мозке помоћи само тако ако се над учеиицима врши што је могућно мање спољашњи, туђи надзор а да се што јаче развијају оне дечје, унутрашње управне силе, које се код њих однста могу пробудити и развити. 40. Греши ко изда какву заповест а не пази да ли су је сви и извршили. — Велики део нереда по неким школама долази отуда што учитељ, мењајући иосао или пуштајући разред на одмор пли кући, не пази да ли су му сви ученици извршили ранију заповест пре него што би он што друго наредио. Било да заповест издаје каквим зиаком, речју, бројем, звонцетом или ма како друкчије, мора пазити да сваки ученик најпре потпуно изврши оно што дође на „један" ире него што дође оно на „два". Ако се ма како друкчије поступа, мора настати забуна и неред, и онда се учеиици навикну да слабо и пазе на учитељеве наредбе. Треба добро разликовати иослушност каквој наредби од покоравања каквом правилу; оно првомора бити брзо и одлучно, ово се друго врши с разумевањем и драговољно-. 41. Греши ко о ученицима тако мисли као да они једва чекајуда се огреше о правила школска. — Ако учитељ не поштује своје ученике, неће ни они поштовати њега. Узајамно поверење је погребно обома, и учитељу и ученицима. Плашња доноси собом неноверење ученика према учитељу а ово чини да учитељ не може да стече љубав њихову. Боље