Просветни гласник

57*

наука и иаставл

Ш

особ слао је извешће Кнезу Милошу, и у исто време предлагао што треба предузети те да школе боље напредују. Свршивши савесно овај посао и као повереиик Енеза Мидоша и као Србин родољуб, који води просветии напредак своје земље, он се врати натраг и о свему у опште извести Кнеза Милоша. Кнез му се на овом савесном раду захвали тиме, што му „посла једну кесицу (чини ми „се са 500 Д.) за накнађеније трошкова његови, „које је учинио путујући ио дужности на иолзу „народну." !) На овом путу Стеван Стевановић, као министар нросвете, увидевши све недостатке ондашњих школа прегао је одмах да се поправи све што се даде поправити према времену, приликама и материјалним срествима, што их као министар имађаше на расположењу. Ради једнолике наставе у свима „нормалним" школама министар просвете расписа свима учитељима шта да предају по „нормалним школама". И тако постаде први ирограм, који је арви вредео за све основне школе онога времена. Кад говорим о историјском развитку осиовних школа мислим да не грешим, кад износим цео тај програм. Он јеиздат 11. августа. 1838 1 ) II. Бр. 193 заједно са настављенијем учитељима како да се владају и како да нредају у школи. Ирограм, по ономе како га је навео г. М. Ђ. Шили&евиЛ, г ) гласи овако: „А.) У млађој нормалној школи : „Прве године: Мала деца, која од 7 годниа «мдађа бити не могу, нека се најире и најпре, у „молитвама млађим и већим, као: отче наш, бого„родице дјево, вјерују, десет божији заповеди и пр. „и у познавању грађанске србске и словенске аз„буке поучавају, тако да за иола године добро сри„цати, и циФре познаваги иоуче; а за друго пола „године буквар са.в да прочитају и да повторавају. „повторавајући у овом течеиију христијанске мо„литве восточног нашег вероисповеданија; и да се дутврде у познавању цпфри и по већи чисала. „У овом иолугодишњем теченију да се почну по„учавати у написивању најпре иисмена, пак по том „и цели речи сриски и у бројању у глави. „Друге године: Истим ученицима да се пре„даје 1, читање часловца (или читанке) до поло„вине; 2. свјашчена историја на памет до половине, „с повторавањем научени већ молнтви; 3. мо;ке се „мали катихизис на изуст учити; 4. писање србско „у целим речима н сложеиијама; 5. написивање 1 ) Протокод Мин. Иросв. № 80 1. јуда 1838. овај навод ио г. М. Ђ. Мили&евиИу, Гдасник сри. уч. кљ. XXIV. стр. 10. 2 ) 1ђ1 стр. 8. и 9.

„већи чисала и њихово тачно произиошеније с прва „два вида численија, и то нрвог школског тече„нија. Второг теченија да се сврши и повтори, како „свјашчена историја, тако и читање часловца (или „читанке) и да се сва четири вида численија сврше „повторавајући; да се цео символ вере на изуст „научи; да се уиражненија писања повећа задају. ,,Б.) У старијој нормалној класи: „Прве године: Наука христијанска (катихизис „мали) од II части до краја П1-ће части, чтеније „псалтира до краја; веће упражненије у писању, „а другога течепија и у иравописанију и диктандо. „Из численице: сва четири тгада ирвог теченија у „ненареченим числима. Граматика србска до сочи„ненија са упражненијама. „Друге године : Катихизис сав да се повтори „од почетка до краја; читање псалтира да се нов„тори читајући и друге обшчеполезне књиге са „гражданским писменима печатане, упражненије у „писању преписа и диктандо (диктирајући и неке „предмете учебне и друге разне за младеж нолезне „текстове); из числеиице: вообшче о разбијеиијама „(разломцима) и онда сва четири вида разбијенија „и правило тројно иросто; граматика србска од „сочиненија до краја са упражненијама; историја „србска од почетка до деспота србски; непрестано „упражненије у пјенију црковном како у овој тако „и у предидућим двема годинама. „За обе године да се почне предавати у овој „школи немачког језика читање и писање и ако к „тому нужни књига не има, нека се учитељ ностара „набавити. и то су буквари немачки и читанка „(Бевећисћ)." 1 ) Као што се види , овај програм одређенији је, јаснији је и иодеснији за основне школе, но онај, што га наведосмо за годину 1830. У овоме има и узмена, оне се виде на први поглед. Овај програм већ почиње носити, бар у неколико, национални карактер, јер у „сгаријој нормалној класи" друге године (односно у четвртом разреду) видимо да је уклоњен грчки језик а место њега заведена српска историја. Осим тога уклоњена су трговачка сочиненија, протоколи и рачуни, дакле оно, што би иосило обележје ма какве стручне спреме, а место тога заведене су из рачунице партије о разломцима и иросто иравило тројно. Разлика између ова два програма очигледно је последнца развитка наших школа. У време 1830. године не имађасмо ниједне гимназије, а у ово време већ их имамо, је с тога у овом новом — Тенх ) Навод ио М. Ђ. Мили&евиКу. Гласник срп. учен. друштва књ. XXIV стр. 8—10.