Просветни гласник

450

НАУЕА И НАСТАВА

Најскупља су најдоднија, највиша добра, чије потребе осећа човек само у доцнијем, вишем, историјском друштву и које само у њему може задовољити; по цену великих зала, невоља, жртава и бораба купује се свака добит и добро цнвилизације, од моногамије до моћне славе појединаца ; све легто, добро и узвишено кунује се у историји људској ј само великим жртвама и напорима, је се не добијају као наслеђе од рода него се морају стећи, задобити, искупити ; сваки народ морао је издржати дуге и велике борбе и просути много крви да добије најлепше што има у појезији својој; свака велика истина купљена је само великим жртвама људским, напорима читавих столећа. Тако је и виша, доцнија религија миого скупља од раније, ниже религије и хришћанство је откупљено само великим, мученичким борбама нрвих његових проповедника и доцнијих народа који су га примили, као што је и протестанизам извојеван само дугим и крвавим борбама народа. Тако се Физичка снага и телесно образовање много јевтиније добијају него доцније више образовање душе и духа; тако су и простор и време првобитно јевтини а са све већим процесом цивилизације постају све скупља добра; тако су и мере простора јевтиније и лакше него мере времена. Тако су и човек и његов живот и тековина на све раиијим стуињима историје све јевтинији; са умножавањем везаи добара процесом историје и човек постаје све скупљи, и то све веће поскупљивање човека, његова живота и рада, његових тековина и добара, највише ће и условити све веће нестајање ратова. Пошто се раније лакше одржава од доцнијег то све раније све је мање ароаадљиво, еве се мање може унигитити, и ио томе све доцније све лакше ароиада, све се вигие и лакше може уништити. Тековине духа, разума, мишљења и истине, свест, појмови и идеје, духовна напрезања читавих нараштаја, народа и времена пропадају бе.з трага, док споменици материјалне културе и архитектонски, одржавају се много дуже и преживљују доцније пропадљивије споменике и тековине народа и времена; тако и хуманост, племенитост, разум, образовање, ученост могу потреси уништити у поједином човеку, док се никад не могу уништити сурове, чулне, животињске особине и снаге и душе; тако потресима у природи и онштим законнтим процесом пропада и сав органски живот док се ствари и снаге неорганског света никад не могу уништити. Тако и првобитно чуло нипања никад се не може потпуно уништити, пошто је раширено по целој површипи тела, док сва остала доцнија

чула могу се изгубити и уништити и то тим пре што су доцније т. ј. виша, као око и уво. По томе све раније све се мање може потрошити, све доцније све се више и брже троши, пошто је ранијега све више, доцнијега све мање. Пошто све раније пма све мање услова и све мање потреба, све лакше добија све оно што му треба, све лакше задовољава своје потребе, то је све раније све вигие задовољено, задовољно и среЛно, све доцније све је мање задовољено, задовољно и среИно. За животиње има највпше хране на земљи, за дух најмање, животиња је увек засићена на столу живота, дух ретко кад, јер и што има мало хране за њега на земЉи, она се мора дуго тражити и дубоко копати; тако и за ситиије, ниже духове људске има много више хране, јер му треба простије и ситније, обичиије хране коЈе има свуд у животу, него за високе, племените духове, који се увек морају мучно дизати изнад земаљског, изнад стварности и садашњости да би нашли хране за себе. Отуд је земљин свет, овакав какав је, идеалан само за камење, савршен само за биље и животиње, добар и леп само за нижег, живогињског човека, док је горак за онога који дубоко осећа, неразумљив за оне који мисле. Природни, дивљи, животињски човек много је задовољнији и срећнији у животу него историјски, племенити, виши човек и што је дубља душа, што је виши дух, тим га је све теже задовољити, тим је све мање срећан.

ОСНОВНЕ ШКОЛЕ У СРБИЈИ прве половине овог вева — НДСТАВАК Овако стање основних школа трајало је све до новога, званог „турског усгава". Ступањем у живот овог устава крајем 1838. године опет су учињене неке измеце у напретку основних школа. Те измене припремљеие су још раније. Јула месеца по наредби Кнеза Милоша, тадашњи министар просвете и врховни надзиратељ карантина Стеван СтевановиК — Тенка, сам дично обиђе све основне школе по Србији. Од неоцењене је вредности овај преглед школа како с тога, што их је сам министар обишао, тако и с тога, што је* Енез Милош изабрао човека, који је потпуно умео ценити вредност основних школа. Он се задржао на свом нуту код сваке школе. Сваку је прегледао; како успех ученика, тако и спрему учитеља. Осим тога прегледао је и какве су зграде. Скоро о свакој пона-