Просветни гласник

науеа и , . жава наслеђем него додније, по томе све раније све се више наслеђује све доцније све мање. Тело, телесне, Физичке особине и снаге, као раније, дакше и више, наслеђују од потоњих снага душе и духа које се доцније развијају. Најлакше се наслађују опште Форме тела, пронорднја иојединих органа према другима но величини и снази. По томе се лако наслеђују и оне особине и сиаге душе које више зависе од телесне организације, које су више везане за тело и његов живот и које су према томе раније: тако заједно с оиштим телесним склопом и нервним системом наслеђује се дуговечност или кратковечност, снага и слабост тела, темпераменат и т. д. Тако и уметнички дар, дар за музику, цртање, архитектуру, више је везаи за телесни организам него апстрактне снаге, дар за науку п философију и уметиички дар лакше се и више наслађује него философски. По томе само оне снаге и наклоности душе и духа наслеђују потомци од родитеља и тиме се одржавају у колико су оне више моћне да учине ма колику измену у телесном организму; јаке страсти, наклоности ка пијанству, лудило, више ремете телесни организам и нервни систем и остављају дубљег ијачег трагауњему него образовање, ученост, генијалност ФилосоФСка, које се доцније добијају и развијају, те јаке страсти и наклоности као и лудило лакше се и више наслеђује него ове доцније етечене особине и снаге; по томе умие способности најређе и најтеже се наслеђују те се најтеже и одржавају од других нижих, ранијих снага душе; ум је оно што је најпосле стечено, добијено чисто људским, индивидуалним напрезањем а никад као наслеђе рода људског, те је и умна снага увек на површинп душе и толико слаба да није моћна оставити дубљег трага у организму, да би се могла с осталим снагама душе пренети на потомке. Што је нешто раније и но томе дубље у оргинизацији то све дубљм и јачи корен хвата у души и у телу и по томе се лакше наслађује и одржава; што нешто доцније постаје, добија и развија се, тим му је све мање места у души и телу, тим све плићи корен може ухватити, тим је све више на поврнпши, тим се све лакше ремети и губи, тим се све теже наслеђује. По томе се најлакше наслеђуј у инстикти и свака животиња н сваки човек наслеђују нагоне самодржања и раснлођавања; по томе се и себичност лакше наслеђује, јер јој је дубљи кореп у души него пдеменитост која се тек доцније и само великим напорима, негом самоваспитањем добија; тако се и осеђања, чулне способности и моралне и неморалне склоности и нагопи много лакше наслеђују него доцније развијене и ПРОСВЕТНИ| ГЛАСНИ1Е 1899. г.

настава 449

стечене умне способности; тако се и раније и ду-готрајније навике и склоности родитеља лакше наслеђују него њихове доцније добијене навике и расположења. По томе у опште душа, као ранија снага, и више ве.зана за тело него доцнији дух, лакше се и пре наслеђује непосредно с родитеља на потомке него дух и његове снаге. Душу имају и животиње, духа има само човек; душу имају сви људи, духа само мало њих; душа се преноси пасдеђем с родитеља на децу, јер је потребан атрибут животињског живота, дух се преноси и наслеђује само преко историје; душа је тековина цедог рода и њу наслеђује цео род, сви људи; дух и ум јесу тековина само нојединих узвишених дичности људских и тековину појединих духова не наслеђују њихова деца и потомци ни род људски него само поједини умови т. ј. историја човекова, јер само они и чине историју човекову, те се дух и ум могу наслеђивати само иреко историје и кроз њу. И у области духа лакше се н пре насдеђују дарови и накдоности за изучавање ранијих ствари, као што су простор, број — математске склоности и дарови, него за доцније апстрактне науке. И од свега духовног најтеже се наслађује и одржава у једном роду генијадност, пошто је то најмање лична снага, наЈвише историјска, те се по томе најмање може преносити непосредно с родитеља на потомке. Погито раније лакше аостаје и лакше се добија те га све више има, све је генералније, то је свсраније све јсвтиније, све доцније све је скуаље. Предмети који задовољавају најраније потребе оргапског живота, ваздух, вода, много се дакше добијају и јевтиније и од предмета који су потребни за храну човекову а ови су мнсго доступнији и по томе јевтинији од предмета који задовољавају доцније више потребе човекове — нотребе друштва, душе и духа. Тако су добра која добија човек од неорганске природе јевтинија од добара која се добијају из органског света, јер мање рада човекова треба за прва него за друга; по томе је и рад неорганских снага — воде, паре, едектрицитета, много јевтинији од рада органских снага, животиња, човека: по томе је и борба човекова с неорганском ириродом много јевтинија, док је борба његова с органском природом уиорнија те и скупља а најскупља је према томе борба човека с човеком, док је борба човекова са самим собом најтежа, те је и самовладање најскупља тековина човекова, која се добија само посде многих покушаја, напора, бодова и бораба; најтежа је борба човекова са животињом у себи, борба духа с материјом. 57