Просветни гласник
К 0 в ч
?! ж i i ђ
баштенској кући сувим доћи, тодико се био Ду нав и у саму варош излио. Од те иоидаве страдало јо више од ноловиие у градини одгајених и по башти засађених биљака. Да не би све биљке пропале, ми смо градинар и послужитељ, тада, приликом саме пондаве и топљења баште, све ређе србијске биљко вадили из земље на и из воде те преносили и привремено садили у башту друштва „Црвеног Крста" коју је то друштво драговољно устунило управи ботаничке баште ради спасавања биљака из поплављене баште. Башта је под водом била до 15 дана, а за то време дуваху јаки ветрови. Ветром усталасана вода, при осецању, јако испра уситњену и добро нагнојену земљу ботаничке баште, те ова не боше више повољна подлога за успевање заосталих биљака као ни оних које су постепено преношене из парка дЦрвенога Крста". Услед тога многе се биљке посушише преко лета 1888 годипе а пропадаху и оне биљке, које су из околине Београда или из Србије у току те године доношене и у башти сађене. Чак и по неко дрвеће и шибље, као издржљивије од зељастих биљака, поче се сушити. Посматрајући како једна по једна биљка гине и за башту нропада тада је се свим силама трудило да се испрано и посно земљиште поправи и нрипреми за повољније растење и успевање у башти заосталих биљака. Али сви напори мало помагаху. Под јесен 1888 године мања а рано с премалећа 1889 године удари опет јака бујида из вароши ■те ионово поплави југо-западни део баште, нанесе муљ те још више оштети и испра земљиште у оном делу баште који је биљем био систематски засађен. Ботаничка башта на дунавској обали беше дакле изложена сједне стране поплави Дунава а с друге стране поплави бујиде из града. Сваки пут вода је чупала и обарала па и односила етикете, као и нежније, једиогодишње биљке; испирала и одпосила.' нађубрено земљиште а доносила и остављала шљам и муљ по лејама што је после сметало растењу и повољном успевању гајених биљака. Носле, кад се вода из Дунава и није изливала толико да башту поплави а оно је при иоле већој дунавској води баштенско земљиште местимице, особито с источне стране, пуњено пиштољииом, која је опет сметала гајењу ксероФидннх биљака. Које то а које опет што граднна, ничим заклоњена, беше изложена као и биљке у њој сувим а јаким ветровима, источном н северном; источни ветар, који кроз Београд често дува, због суше иросветни гдаоник 1899. г.
која га прати јако досађује растењу иа и гајењу биљака, те су се у башти поједине биљке сушиде само услед овога ветра. Да се не би и у будуће сличним непогодама ботаничка башта штетила и упропашћавала, тадашња уирава стаде озбиљно иремишљати: шта да ради и како да се помогне. Да се насипањем још више уздигне земљиште ботаничке баште и да се на тај начин од поплаве Дуиава обезбеди тешко је, јер би се тај посао вршио веома споро а и врло би скуно стао, међутим од бујице из неканалисане и ненивелисано вароши не би се башта ни тпме обезбедида. Шта би се могдо друго предузети те да се подизање ботаничке баште не само одраш већ и унапреди? Ништа друго, већ да се пађе погодније место за подизање ботаннчке градине. Пришдо се овоме другомо. У саветовању о даљем развићу и напретку ботаничке баште учествовао јеи декар Њ. В. Краља Милана I, пок. 1)-г Сава Петровић, који је чешће долазио у ботаиичку башту иди у ботанички кабннет Велике Школе ради нрегледања и упоређивања биљака које је по југоисточној Србији прикупљао, неке и у ботаничку башту доносио да се ту ради ироучавања гаје. Њему беху познате и све сметње које стоје на путу даљем напредовању и развићу баште, те је и он био пре за исељавање него ли за насипање баште. Његово Величаиство Краљ Мидан I јако се интересовао како појединим биљкама тако и стањем велико-школске ботаничке баште, за коју је знао да јо попдавом и бујицом јако оштећена. Тако исто знао је и о намери да се башта са овога места иседи. Где да се исели? Помишљадо се на неколика места. Или у митроподијску башту у падилуди, или у осуђенички повртњак испод београдско тврђаве и мадог Кадимегдана; у Топчидер иди на Стевановића имање поред крагујевачког друма, или у Булбулдере. Ади, митрополијска башта као и осуђенички повртњак простором су мади за ботаничку башту; Топчидер опет дадеко од Ведике Школо као и од самога града; Стевановића имање и Будбулдере опет подводно и пиштољинаво те за ботаничку градину неподесно. Све ово беше саонштено и образложено новоме унравнику ботавичке баште г. Ст. Т. Јакшићу када он предузе управу ботаничке баште као проа>есор ботанике у Велпкој Школи (7 Фебр. 1889 г.). Кад је за све ово сазнао Њ. В. Краљ Мидан благоводео је упутити мннистру иросвете и црквеннх нослова иисмо ове садржине:
59