Просветни гласник

К 0 В Ч Е Ж И Ђ

„Господицу Министру Просветс и Црквеиих Послова. Даиас, на ирви рођен дан по мирономазан>у мога сииа, Његовог Веднчанства Нашега Краља Адександра I, нашао сам се нобуђеи дати државп па просветне дељп, и то за ботаничку башту, своју башту овде у Београду, у одељењу палилудском, нреко пута надпдудске касарпе, под једним условом, да се ова башта зове: „Јевремовац", за рад сећања иа нашега славнога претка, мојега и мојега сипа, Госиодара Јеврема Т. Обреновића, великог љубитеља народне просвете. Молим Вас, Госиодиие Миннстре, да будете добри примити у име државе овај дар." У Београду. 2 августа 1889 год. 1 ). Милан. (наотавиђе СЕ) «<ГЛАСОВИ 0 ШКОЛАМА Школе у Србији Забавиште нри В. Ж. Шкоди у Београду. 0 потреби ц вазкности забавишта у оншто данас но треба ни говорити. Забавишта освајају земљиште у свима просвећеним народнма, као п Ручни Рад. Признато је, да је доба првога детињства најсудбоноснпјо. Посло крила матернна, где деда имају само добро, деца спадају у крило шире околине, у средину друштвену, у јачи додир са снољпом ириродом. И овде ио живот дочји има много впше опасности но у паручју материну. Дете још нимало но познаје свет и сво штетне утицајо на њога, пи на тело, ни здравл,о његово, а још мањо на душу. За то су старији. Они познају свет: они знају ово штетности н оии треба да буду на номоћи маломо човоку, који би без упута често и иропао. То јо први циљ забавиштима. Други је, да што добро деца и научо. Да науче: да жпво чисто, уредно, умерено, да буду пажљива и према себи и ирема другоме, н према свему што их окружује, да се место боспослицо забавом учо раду, од којега ће после да живо. Овакав рад у забавишту у миогоме иомогне но само кући и родитељима, но и школн. Сва деца, која дођу из добро уређених забавншта, мпого су подобнија за наставу и васпитање школско, ио она, која долазе с улицо, т. ј. право од куће. Зато на ово доба и ово школе ваља обратити иајвећу нажњу. Да би ово било могућпо, ваља најпре спремити иаставипке за овај иосао. За ово су пак више ') Види: Српске Новине од 4 августа 1889 годипе бр. 171. год. 1|У1.

жеиске школо не само најподесније, него и једино, које могу давати ову снрему. Оно то треба да чине н у ннтересу своме. Од како охте но спромају за учитељпце основипх школа (а то је од прошле године), њима јо остало једино то, за шта своје ученице могу снромати, то да могу наћи зараде у жнвоту. А њих има бозбро.ј, које би ово јодва дочекале. И самој држави треба ових кандидаткиња, за њена забавишта, која ло новом закону буду отварана. У интересу је дакле и школе и државо н иојединаца да се ово што пре изведе. Иредавати иак само теорнски о раду у забавпштима, без угледа п вежбањау овоме, то је само Форма боз садржино. Као што се Школски Рад ннјо могао ни замислитн без предавања у вежбаоници, исто се тако и наука о раду у забавпштима не да ни замислити боз самога забавишта и рада у њему. Зато је нрва и прека потреба, да се поред обо вишо Јкеиске школе (у Београду и Крагујовцу) што пре отвори модорно добро уређено забавишто, које бн послужило за углед и вежбањо, као вежбаоница за оне ученице најстаријега разреда, које желе да со спремају за овај позпв. Ове ново вежбаонице имале бп да буду саставни део ових школа п иод уиравом њпховом, а наставннцо бн иостављао минисгар нросвото, као и у друга државна забавпшта, која ће со отварати. Ово треба да буду уираво ирва два забавишта, која држава оснива. Тек за овим могу доћи остала, по другим местима. Исгпна јо, да се наставнице за ово могу спромати п на разннм курсовима; али се редовна спрема можо добити само овпм нутем, у школи. За ово би само требало локала и ио једна ваљано спремљона наставиица. Докал може дати и држава, а може и оиштина. Држава треба да да за ово зграду, јер је ово њено забавиште и за њону нотребу. Оиштина иак за то, што се ту уче њона деца, доца њсннх суграђана. Претпрошле годнпе Управа В. Ж. Школо у Боограду, на продлог дотичних наставпика, ноднела јс министарству молбу у овоме смислу, и господин мпнпстар јо иреиоручио општипи бсоградској да се постара за локал. Оиштина пак сво до данас нпје одговорила на тај акт ни речима а камо ли долом; и ствар па томо и стоји. Мођу тим, потроба је толика да држава вишо не треба нп да чека на онштине, које су II пначе прилпчио оптероћоне другим издацима а често и не појимају значај ове установе. Саме управо дотичних школа ваља да со постарају за локал и да из својих срестава набаве учила, па онда потраже од управо просвотне, да им она постави спремну наставницу за ово. Ми се надамо, да ће се ово моћи пзвести још ово године, то да већ идућо годино држава имадне спремпих забавиља, а спротнијо ученпце најстаријега разреда овнх школа — хлеба. Ј. М.

Број ђака и испити у Учитељској Школи у Адексинцу. — На крају ове школско годипе, но положоним испитима, било је у овој школи овако бројпо стање: