Просветни гласник

59*

К 0 в ч

Е Ж Ћ II

467

А 3 Г Е Д И

Свега

II |

III

У ппсано у почетку школ-

ске године • •

184

На крају године пола-

гало испит ....

181

Положило испит:

с одличпим успехом

—

„ врло добрим • •

„ добрим ....

Понављају испите из је-

дног или два нред-

мета

Понављају разред ■ •

—

Нису полагали све ис-

пите

—

Свега • •

У IV разреду су учитељски испити, и ту је 5 одбнвено иа годину дана, а 1 је одустао од иолагања испита. ј

Шкоде у Српству Учитељеке школе. — У српским Учитељским школама у Сомбору, Пакрацу и Горњем Карловцу било је у прошлој 1898. —99. школској години приправника и приправница: у сомборским учитељским школама: 93 прилравника и 138 приправница; у иакрачкој учитељској школи 54 приправника, од којих јо испит зрелости иоложило њих 15, и у горњокарловачкој женској учитељској школи 71 приправница, од којих је учило четврти разред и полагало испит зрелости 14 прииравннца. * Српска Вигаа Девојачка Школа у Иовоме Саду. — Као што смо у свески нред овом јавили, 9. и 10. јуиа ове године свечано је Новоме у Саду прослављена двадесетиетогодишњица там. Више Девојачке Школе. За ових двадесет и пет година учило јо у овој школи 2370 ученица, од којпх је било 2327 Српкиња нравославпе вере, и 43 девојчица друге веро и народности. Ио месту рођења бил.о је из Новога Сада 1227 ученица, из осталих места 1143. Но занимању роднтеља било чиновничких кћери 1016, трговачких 564, занатлијскнх 509, земљораднпчких 224 и послужитељских 37. За ово време управа шкрлска приредила је 22 забаве, на којима је добивепо 7591 Фор. прилога. Од овога дато је у фонд те школе 1805 Фор., дато је за учила 2317 Фор. и раздељено је сиромашним учепнцима 3469 Форината.

Школе у Аустро-Угарској Нови иаставни план у угарским средљим школама. — Почетком ове нове школске годнне почеће се у угарским средљпм школама, у првоме разреду, радити по повоме иаставноме нлану, који се мало разликује од старога. Тако латински и маџарски

језик имаће по јодан час мање: латински шест, а маџарски иет (до сада је латински имао седам а маџарски шест часова недељно) а ова два часа биће уступљеиа зомљопису и статистици. Часови гимнастике остају ио староме, само ће се на тим часовима преко зиме деца тоциљати а лети играти дечје игре ; само кад буде ноудесно време за тоциљање или игре радиће се у гимнастичкој дворани. У реалци је смањен једап час недољно геометријскоме цртању, и место латинскога унет је немачки језик са пет часова недољпо у нрви разред, иначе сви остали предмети у I разреду предаваће се и у реалци са истим бројем часова н у истоме обиму као и у гимназији. # КонФеренција директора средњих школа у Галицији. — Про кратког времена била јо кон®еренција директора средњих школа у Галицији, којој су присуствовали директори готово свих галицијских средњих школа. Конфоренција је трајала неколико дана. Том приликом расправљено је више школских питања. Прво се расправљало 0 домаЛим задацима. Готово сви директорп потврдили су да је средњошколска омладина и сувишо оптерећена задацима, и да је то озбиљан разлог доста слабоме успеху ученичкоме у настави као и многим болостима, од којих све више пати средњошколска омладина. Сви су се сагласили да би ваљало домаће задатке свости на најмањи број. Другога дана претресало се питање 0 дужностима разреднога старешине. Сви су се сложили у томе, да би разредним старептинама ваљало давати мање часова, како би им што више вромена преостајало за нндивидуално проучавање ученика у своме разреду и за изпалажење путова и начипа за што боље васпитање ученика. Трећега даиа се већало у конференцији о дужностима наставника ирема ученицима ван школе и о школским лекарима. Конференција је донела одлуку : да свака средња школа ваља да добије што пре свога лекара. Поред ових расправљана су и друга ситнија пшолска питања.

Шкоде у Француској РеФорма народних школа. — У новијо доба у Француској устају противу јодноликости наставе у свима народним школама у земљи и траже да се пародне школе уреде, према месним прнликама, за сваки крај друкчије, како би норед писмености и основиих знања из појединих наука народне школе давало учоницима и ирактичног знања у радовима, којима ћо се учеиици бавити касније у животу. Тако у крајевима, где се становништво бави поглавпто земљорадњом, у школи би се ученицп упознавали са напредиијим начпнима обрађивања земље; тамо где је винодеље главно занимање становништва, у школи би се предавало о гајењу лозе и разноме справл,ању випа ; у поморским крајевима ученици би се још у школи учили у бродарењу и риболову. Тако дакле за сваки крај, нарочито но селима, иародне би школе пмале друкчијп план и програм, према месним ириликама. Већ су чињепи и огледи у овоме правцу. У основним школама у ириморскпм крајевима нредају се ученицнма н ноуко из бродарења и рибарства: рибарење