Просветни гласник

470

к о в ч

В Ж и Ћ

Инсггекцију над овим школама врше школски уиравитељи или сами шк. надзорници. Обе ове школе дају веома слабе резултате и више лостоје на хартији но у ствари. Са њимаје од прилике онако исто, као што је било код нас са нашим продужиим и вншим основ. школама. Ја сам имао прилике да чујем мишљења више инспектора и многих одлнчних шведских учнтеља о овим школама, и пи један се готово пе изрази повољно о њима, а сви се готово слажу у томе, да је од ових школа слаба вајда. Поглавити узрок је овомо што су ова деца иреко целога дана у послу и на ногама, било у Фабрикама и радн.ама, било као шегрти и т. д., с тога они дођу у вече па предавања са свнм заморони, а кад је тело замо рено онда. је и дух малаксао и иеспособаи за примање наставе. Једно је узрок то, а друго што н сама настава ннје довољио интересантна, иошто је махом све нонављање што је деци већ познато. Ја сам често нуга виђао у овим школама ученико "да дремају или да су са свим расојапи. Тако је са овим вечерњим или недељним школама по варошима, но са иродужним школама на селу је много боље. Оие такође имају исти задатак, као и продужно школе у вароши, али су друкчије уређеие, те дају и друкчије резултате. Продавања у овим школама држе се само зими (6 недеља) и то у јануару и Фебруару месецу свакога дана, са 5 — 6 часова дпевно, као и у редовној школи. Најире се понови и утврди све главније што је учено у осн. школи, нарочито из матерњег језика, веронауко и рачуна, а за тпм се то допуни и заокругли у колико је то могуће за тако кратко време. Из матерњог језика најбоље се обради читање и нрактична писмона веж,бања. Поред остале иаставе обнчно се предаје и слојд са 4 часа недељно, Настава је обавезна за 2 курса. Предавања у овој школи држи дотичии учител>, који за то време не ради у својој редовној школи. Она има распуст. За вршење дужности у овој продужној школи учитољ има од ошнтине особепу награду. Ова школа даје много бољо резултате и много се уредиијо посећује но у варошима. А ово .је с тога јамачио што се предавања држе у њој у веома згодно време, кад учеиици и код својих кућа немају шта да помажу родитељима, а чим иукпо пролеће и отночну иољски нослови оида су и ова деца слободпа од носећивања школе и могу помагати својим родитељпма у пољским пословима. Да су којом сроћом и наше сеоске нродужне школе биле овако урођењо и да се у њихов програм нијеунело од „свега и свачега" по мало, ио да се обратнла иажња иа срмскн језик, рачун и поуко из иољске нривроде ихигијене, можда бии оно дале боље резултате и биле бол.е среће. (свгшиђе се)

Шкоде у Ашерици Статистика. — 1890. године био јо доцембра месеца иопис стаиовииштва, и цолокупан број становника у Сједињеним Државама —- износио је 70 1 / 2 милиона, од којих је 20,37% носећивало иижо, средње и вшне школе. Од 400.325 учитељских снага било је 32,6% учитеља, а 67,4°/ 0 учитељица. 1870.-71. било је још 41,6°/ 0 учитеља. Учнтељису добивали месечио

иросечпо 47.37, а учитољпце 40.24 долара плате. Сваки сгаиовник имао је да плаћа годишњег школског ириреза 2.61 долара, а сваки ученнк коштао је годишн.е 18.92 долара. Велике школо походила је 7 од 1.000 у 1895.—96. школској години. Од ових је 50% учило латинскн, а 5% грчки језнк. Од 484 велнке школе (уннверзитета и колежа), њих је 345 иримало и студенткиње. 12.277 наставииЧ1СПХ снага иредавало јо 159.372 учепнка и ученица. Школске су библиотеко бројило 6,453.767 свезака. Као помоћ, илн поклон дато је униворзитетима те школске године 8"/ 2 милиона долара. На 162 колежа за женске иредавале су 2552 учитељске сиаге 24.663 ученицама. И ту су заводи добили богате иоклоие. 48 техничких школа походнло је 12.816 студената, а предавало јо 1118 учитеља. У Сједињеиим државама има 4026 јавних библиотека, н у њима 33,051.872 свеске, које се веома ириљежно употребљавају. * Вечерње школе у Старом Њујорку. — П>ујорк има 40 вечерњих школа, од којих су четири вечорње Ш§ћ 8сћо1а (вечорње велике школе), и то три за мушке, а једна искључиво за жепе и девојке. У тим вечерњим великим школама предају се ови нредмоти: латински језик, немачки, француски, шпанеки, рачуница, алгебра, геометрија, тригопометрија, виша енглеска граматика, реторика, стилистика, Физика, моханика, књнговодство, епглеска литература, пародна екопомија и америкаиска историја, фонографија ( фонетичко иисање, које је врло важно за нисање епглескога језика), хомија, анатомија и Физиологија, а и цртањо слободном руком. Ако 25 ученика изјаве, да желе наставу пз још неких предмета, оида ћо се отворити разроди и за те предмете. Обичне вочерње школо деле се на нижо и више. У прве се иримају ученнци и ученице од 13 — 18 година, а у друге само са навршеном 16 годииом. Настава у обичним нижимвечорњим школама састојп се из: читања (у њега идо н историја Сједињеиих Држава и општа историја), српцања, деФинисања, рачунања, иисања, геограФије и књиговодства. А у обичним, вишнм вечерњпм школама, иродајо со: чптање, писање, рачунање, књиговодство, цртање, ФОнограФија, шивењо н кувањо. И у вншим и у нижим вечерњим школама уводена је пастава енглескога језнка за страице. Б.

0 школаиа у опште Глапобоља у школи. — Старо је искуство да ђаци — иарочито сродњнх школа — веома често иато од главобоље, а уз то још и крволинтења из носа. Где се та појава савеено мотрила, констатовано је да у ннжим разредима сродњих школа има ио 20 до 30°/ о главобољних ђака, а у старијим разредима махом још много више : — од 60 до 80%. То се ионавља тако редовно, да лекари ту главобољу и не зову друкче, иего ђачка главобоља (СерћаШ^е зко1ап-е). Ње је још внше код ученица, иего код ученика. Узрок тој главобољи можо бити разноврстан. По себи со разуме, да ће заптнвен, иокварен, и угљеном киселппом црепуњен ваздух нре изазвати такву гла-