Просветни гласник

К 0 В Ч Е Ж II '11

471

вобољу, него свеж и чист, а тако загађона ваздуха има често у учионицама — нарочито нослодњих часова. Зими се често дешава и тО, да су учионице нрегрејане, иа је онда сасвим наравно, да ће она сувишна топлота ударити деци у главу и изазвати главобољу, а особито код оних, која су непосредно изложена зрачној топлоти од пећи („јарн"). Гдекада је узрок тој главобољи тесна огрлица, или који други сувише стегнут део одела, иа и на то ваља мотрити. Ако је врат или други који (глави ближе) део тела тако притиснут, да кроз њега крв не можо слободно отицати, онда се, наравно, крвоток у глави и мозгу успори те изазива главобољу. То бива код ђака у школи тим пре и лакше, што они мирно седе — махом погпуте главе. Пагну се над књигу или хартију, па и то је онда згодна прилика, да крв павалн у главу те да тамо и застаие. Дете се од те навале зажари и запури. Али један од најчешћих и најобичнијих узрока ђачкој главобољи је душевно напрозање и премор. Прп свакој и најмањој можданој радњи крв јаче у мозак пристуиа, него кадје тај оргац сасвим у миру, — рецпмо, кад човок сиава. Што ннтеизивннји и тежи рад душсвни то је, наравно, и тај приступ обилннји. Кад је мозак већ нроморен, онда ћо га иаравно већ н мали и лакнш душоваи посао јако затрудати. Зато ће га теже извршити : вишс ће и времспа и материјала (крви) требати. Ако то напрезање потраје, онда ће навала крви у мозак бити сво јача и јача, а с. њомо у нритисак и — главобоља. За то и јесу доца при каквом пнтеизивном ду:невном раду (н. пр. ирп изради математпчких задатака) изиај пре раздражена, сјајннх очију, зажарена лица, црвеиих ушнју н т. д. а одмах носло тога трома и снуждена. Напрезање н пренор изазвалп су навалу крви у главу, а навала опет главобољу. Та главобоља гдокада одумине, ако детету пођо крв на нос. Из ово ноколико напомеиа могао би савестан наставник већ с&м себи створити јасну слнку онога, шта му ваља чинити. Најпрече је, да се у приликама, где главобоља у школи учеста, испптају узроци томе појаву. При томе ваља нарочито помишљати на оие, којо ето сиоменусмо. Има наравно и другпх (н. пр. код жонске децо или посло нразника и т. д.), али ово су најчошћи. јј. ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ

Ншки курс у Алексинцу. — На крају нрошлога месеца, 28, 29 и 30 јула завршен је нпжи курс за обуку учитоља у Ручпоме Раду у Алексинцу и у Јагодини, који јо трајао месец дана. На курс у Алсксинцу нримљено је 32 учитеља. Од њих један је напустио носао у самом почотку, а остали су остали до краја, и помонутих дана иолагали су испит. Пошто су сведене све оцоне и за време трајања курса и иснитне, на практичном и теорном делу, изишло их је : добрих 7 врло добрих 21 одличннх 3 По окрузима било их јо: из нишког округа ... 6 „ крушевачкога округа 7

„ крагујевачкога „ 5 „ подунавскога „ 1 „ рудничкога „ • 2 „ крајинскога „ 1 „ моравскога „ 2 „ пиротскога „ 1 „ ваљевскога „ 1 и ;Ј Старе Србије 5 Као изасланик миппстарски на овоме испиту био је уиравитељ Алексииачке Учитељске Школе г. II. Десиотовић, који је и иродседавао на исниту. Курсисте су раднле у четири груно: за припрему, картонажу, нлотарство и столарстве, и на сваком послу провели,су но нодељу дана, радећи од 7—12 пре и од 2 — 7 иосле нодне. Два су часа дневпо употребљавали на теорпју и стручно цртањо. Курсом је уирављао г. Јован С. ЈовановиЛ, а пошто јо он морао да буде и у Јагодини, то га је заступао г. Влагоје ИлиИ, наставннк. Остали иаставници били су : Милојо Мнлићевић и Војислав Качавенда. Јула 31 курсисте еу нримиле одређену им помоћ и разишли се. Изасланик вели у извештају своме, да јо с успсхом потиуно задовољан. За овако кратко вроме, вели он, курсисто су много научиле, што со може захвалити једино њипом приљежању и великој иреданости свима гранама ручнога рада." Изасланик нарочито истичо једну интересну појаву, која со опазила и на ннФормационом курсу, а то је: да су најлошпје оцоно биле из цртања, без којега Ручни Рад не може да будо. Ово јо доказ, да нашо школе нису поклањало па и данас нс поклањају довољно нажње овнм техиичкпм воштинама. Владање курсиста и у школи и ваи ово било је у свему ириморно. ј. * Новећање часова цртању и краснолису. У след тога, што се опазио слаб иапредак из ових вештпна у учитељским школама, којн со после опажа и у раду питомаца њихових у осповпој школи, министар просвсте и црквених иосдова на предлог управигељев одобрпо је, да се у Алексиначкој Учитељској Школи Цртању и Красноинсу повећа број часова. Ј. * Скуиштина Удружења аа увођење Ручнога 1'ада. — 30 пр. месеца одржана јо у Јагодини годишња скупштина Удругкења за увођоње РучногаТада у мушке школо, која је имала да реши : хоће ли удружоњо и даље остати, пошто је Ручии Рад законом уведон у наше народне школе ? Јер у правилима дружинским стоји, да друштво дотле ностоји докле се Ручни Рад закопом не уврсти у наставне нредмето осповио школе. Према овој одредби правила управа је изнела иитање нред скупштину: треба ли удружешо и даље да остано, пли да престано? Посло дужега разговора о томе, скупштина јо одлучила, да има сми- сла да удружење и даље иостоји, и ако је Ручни Рад законом уводон те да оио помаже управи просветној у извођењу ово новине и преко листа свога а и иначе да будо главии савотодавац и моралпи унрављач њомо ; а правила дружипска да со у многоме пзмоне н допуне. Тако ћо Удружсње и даљо постојати. ј.