Просветни гласник

К 0 в ч

Е Ж И Ђ

473

Отишли на, страну. — Михаило Бошковић, учитељ у Бановом Пољу, и Пстар Јоваповић, учитељ у Црнобарском Салашу, округа подринскога, молили су господина министра да ијг одобри, да вроме школскога одмора могу ировости на страни, ,јор су намерни да оду у Лајпциг ради изучавања Ручиога Рада. Господии министар им је ово одобрио ц они су већ у Лајпдигу на послу. Ово јо веома похва.иш, да учитељи поред труднога рада у школи још и уштеде коју иарицу, те да је овако после употребе на својс усавршавање, које ће иесумњиво донети користи и земљи нашој.

Најленши дар ученицима Учит. Школс. Министар просвете и дрквених иослова г. Андра ЂорђевиК, желећи да учеипци Учитољско Шволе, будући народни учитељи, што впаш заволе наше лепе народне несме, наручио јо да со пзраде и послао је ученицима Мушке Учптељске Школе у Јагодини, као свој иоклон, гуеле јаворове. * Годпшња Скуиштина НрОФесорскога Друшгва. — За 3. август ово годиио била је заказана годишња скупштииа Црофесорскога Друштва. Скупштипе нпје бпло, јер је на скупштпну било дошло само пеколико чланова, * Шеснаеста годшнња скунштина Учитељскога Удружења. — 2. и 3. августа ове годиие одржана јс у Крагујовцу шеснаеста годишња скуиштина Учитељскога Удрузксња. Па овој скуиштпни посвршавани су многи послови, корпснп за наставнике народних школа. Скупштина је усвојила пова правпла Фонда за обезбеђење учитељскпх нородпца. 11о овим иравилима учитељи уилаћују годишње ио 36 динара у нарочити фоид из кога ћс иосле њнхове смртн њпхове породнце добити по 3600 дииара. Даље је скуиштина одлучнла, да Учитељско Удружење иродужи издавање ваљано уређиванога дечјега листа Зорице, те ћо тако овај лист, тако потребан нашој мадежи, у будуће бити обезбеђсн те ћо бити још и бољи но што је до сада био. Многим учитељским нородицама, чији су хранитељи били учитељи н умрли, одређена јс новчана помоћ из друштвоне благајницо. Осућујућн једподушно атентат на Његово Величаиство Краља Милана I, скупштина је једногласно донела одлуку, да нарочити изасланици оду Његовомо Велпчанству Краљу Алоксандру I н Њоговомо Величанству Краљу Милану I, да, честитајући спасоњо живота Његовога Величанства КраљаМплана, изјаве: да „учитељи ериски, етојеЛи чврсто и иоуздано уза светли Престо славних ОбреновиКа и уза свога милога Краља Александра I, неКе ирестати а да и и даље не наиајају млада ерца сриека љубављу, верношЛу и оданошКу ирема свомс миломе Краљу и Госиодару и ирсма Отаџбини'. * Нова Унрава Учитељскога Удружења. 10. августа ове годнне састали су се сви члановн нојединих одбора Учитељскога Удружоња и овако су со конситуисали: ЦРОСВЕТПИ ГДАСШ1К 1899. г.

Главни О&бор изабрао је себи за иредседника Јована МаксимовиКа, за потпредседнпка Станоја НиколиКа, за пословођу Косту Крстића, за благајиика Стеву ЂорђевиКа и за рачуновођу Косту ГлишиИа. Даљо су изабрани: за уредника „Учитсља" Димитрије СоколовиК, за уредника „Зорице" Михајло СретеновиК и за чланове књижевнога одбора СреКко СтевановиЛ, Драгољуб ЂурђевиЛ н Станиша Станишић. У Надзорноме Одбору су: продседиик Милош Велицки , иословођа Гаша МитровиЛ и чланови Петар Лукић, Михајло МиленковиЛ и Петко ПиколиЛ. У Унравпоме Одбору су: нредседник Михајло ЈовиИ, благајник Ђорђе ИвковиК и иословођа Гвоздсн ЈовановиК. * Нрилање ученика у први разред алексиначке Учитељске Школе. — Нрема одлуци мииистарскога савета, ово годино иримиће се у први разред Учигељско Школе у Алексинцу иедесет учеиика. Писмено нријаве ваља послати школској унрави најдаље до 1. сеитембра. Уз ирпјаву ваља нриложитн сведочанство о свршсном четвртом разреду гимназије и иоложеном нижем течајном испиту, или сведочанство о учсњу кога вишега гимназијскога разреда. Првога септомбра ваља свн пријављоии кандидати да буду у Алексинцу и да се лично јаве управптељу, радн локарскога прегледа. * Недесетогодишњица смрти Александра Нетровића — Нетефија. — 18. јула ове године навршило се педесет година, од како је погпиуо Алексапдар Петровић — ПетеФИ, Србин по иародпостп, најбољп маџарски иосипк. ПетеФН је певао љубави и слободи: живео је за љубав погинуо је за слободу. Погипуо јо у боју за слободу <Љога народа, у 26. годппи. Многе одлпчио носмо овога даровитога иесника ирепеване су на српски. Маџари су најсвечаније нрославили нсдесотогодишњицу смрти овога великога песника. * В. ГрнгорјевиК Басиљевскп. — Кроз читав средњи век Византијаје била представник културиога живота у Јеврапи, н иао таква била је од великога утицаја на много од јовропскпх народа, а нарочито на најближе суседе својс. Отуда со ни историја средњега века не може како ваља проучптп без потпунога нознавања Византијо , њеие нолитичке н културне историје. Руски научник Ђасилије ГригорјевиЛ Ваеиљсвски, који је нре краткога времена иреминуо, био је јодан од најбољих познавалаца Византије н најбољих радиика на византиологији. Васиљевскп је рођон 1838. годиие. Још врло раио је заврлоо класичие јозике и исторпју и иочео сс њима бавити. Свршпвши средњу школу отишао је у Пстроград на уннверзитет, и ту со истакао одлпчним зиањем у филологији и историји. У Берлпну је доврпшо својо школовање и одмах се свом вол^ом предао изучавању грчке и римске историје. Као гимиазијскп проФесор у Вилни радио је непрестано на споме оми60