Просветни гласник

474

к о в ч

е Ж и 11

љсном предмету историји, и у овоме раду је имао толико усиеха, да јо убрзо био позваи у Петроград, па универзитет, за проФесора историје средњега вока. Тада со ои у својин студијама срета с Византијом, и, увидевши зпачај визаптијске историје за псторпју рускога п јужнословенских иарода, одао со византиологлјн ; на којој је неуморно све до смртп радпо. Васиљевски има врло великих заслуга за историју сродњега вокаг. Многобројним својим научиим пословима оп је расвотлио многа питања у исторпји Византије и њеиих суседпих иарода. Он јо изнео Факат, да је словенски олемеиат био од волнкога утицнја на социјално уређење Византије. У својим научннм радњама дотнцао се и српске историје. Од волпкога значаја су њогова испитивања о првим Немањићпма и о одношајима Манојла Комнена прома Србији. 1894. годиие је Васиљовски је почео, у друштву с рускнм научнпцпма, издавати научпп оргаи за византнологнју, Внзантијски Временик, којп јо, као и Крумбахеров ВугапШпвсћо ХеИзсћгШ, прави магазнн грађе за изучавање византијско нсторпје. Васиљовски је задужио све научпо раднпко, на и срнске, да га са захвалношћу номињу.

.1еп дар. — Акадомик Јанагул недавио јо ноклонио московсковској своучилишпој књнжници своју велику књижницу, у којој је иа три хиљаде разнолнких дела економско-Финансијске садржине. У сироводноме пнсму, поред осталога, вели племенити дародавац: „Одлучио сам дати московскоме свеучилишту поглавпто својо богатство н нлод свега свога живота — своју књнжннцу, коју сам за лшвота нрикуиио". Ова књижннца до сада је најбоље уређена књижница за екопомију и Фннансију, у којој се налазе и врло ретка и скупоцена дела ово врсте, која је Јапжул нрикупљао, путујући по страиим земљама. Управа своучилишиа врло јо захвалио примила овај необичан дар своучплишту, и добивоие књиге смоштепе су у нарочитоме одољењу, које носи иазнв „Ењнжннца И. И. Јаижула".

БЕЛБШКЕ ИЗ НАУКЕ

(Јунце и нрирода, или сунчеве пеге н годишња доба. — С. Иашшапоп саопштио јо Француском астрономском друштву резултат свог дугог посматрања о годшнњим температурама, о развијању првог лишћа и о новратку нтица селица. Из свих уиоредних иосматрања пзвео је резултат, да сунце шаље више тонлоте на зомљу у времену максимума ного у вромену мннимума суичевих пога. Доиста, максимум температуре увек одговара максимуму сунчевих пега, минимуму влаго и ранијом појаву лпшћа и нтица селица. Мпнимум температуре одговара миннмуму суичевих пега, максимуму влаге и доцнијом повратку птица солица. Шаштапоп је дакло нашао, с јоднс стране, да темнература месеца марта и априла јасно ноказује томнературу целе године; с друге стране, да со доба лежоња врабаца увек ноклапа с временом цветања ннтомог кестена, јоргована, божура. Младн со, у срсдњу

руку, нспнло два дана по потиуном расцветању ових биљака. Сунчово иого дакло но треба сматратн као да нредстављају смањивањо у сунчсвој емисиоиој моћи. На против, изгледа да су оно у ствари знак већо актнвности. Јодно проучавањо нублпковано у онглеском листу ,Да1иге" ногврђујо ову Фламарионову поставку, а по којој иостоје одиоси између темиературе годишњпх доба 11 максимума сунчевих нега: н то да овн максимуми надају у времена, када су зиме благе а лета тонла. Полазећи од ове теорије, Фламариоп нродсказујо за нориод од 1899. до 1903, г. знме оштро а лота хладна. N1. М. Т. * Дуванов утицај на органе за вареље и дисање. -— Друштво протпв злоупотробе с дуваном треба да је задовољно, јор, у оба дела света, свако годипе ио неки физиолог или лекар учини упоредно исннтивањо здравља код пушача и не-пушача, и резултат јо увек повољан но непушаче. Ево, какве је резултато добно ШепЛе1зо1гп, уирављајући извесна питања на учонико војне медиципске акадомије и техиолошког ннститута у Потрограду. Поставио им јо 5 нитања: Колнко годииа имате ? — Од кад пушите? — Колико цигара или цигарета на дан иопушите? — Увлачнте лн, гутато лидим? — Патите ли често од каквих иоромоћаја у органима за варење и дисање ? Одговорнло је внше од хпљаду ученика, од којих пеки нушаху иа дан по 25 цигарета сродњог квалитета. И од 100 пушача 16 со тужаху да имаЈу подо статак у органима за дисање, а 12 у органима за варење. У опште, број болесннх па 100 пушача је 36,74, а на 100 непушача 23,83. Трећина пушача иочолоје иушиги иро 16. годиие; друго две трећине носло 16.године. Од првих је 45 ,83, аоддругијо само 32,71 % болесппка. Дакле за млађн организам све јо дуваи оиаснијн и шкодљивији; којим со Фактом наставници увек треба да послуже нри говору ученнцима о томе да ие нуше, а нарочито кад год се ови познвају на го како тај и тај господин много пуши, па јо ипак „потпуно" здрав. N1. М. Т. * 0 микроби паразиту за Филоксеру. — Откриће, којо јо учинно X. Ђикогз,, о јодној мнкроби снособпој да напада на извосне хемиптеро и да код њих цроузрокује смртоносну ннфокцију, — могло би бити, за вашу агрикултуру, а нарочито -но будућност наншх винограда, од огромнога зиачаја. Микроба, о којој јо реч, јесте бактерија, која нам со указује у облнку дугих, таласасто извијоних кончића, чији јо пречпик 3 — 4 микромилиметра, и која со добро култивише без кисеоиика, а иа томператури између 20° н 30° С. Мосто, гдо је пронађона, смеса је из обичие зсмље и ђуброта, а у дубнии од прплике 50 см. Д. Дибоа је исиитивао дејство ово микробе нарочпто наФилоксеру, и констатовао је да су за 5 —6 дана свн ннсекти, који су со налазили на короњу, култнвисаном овом микробом, били умртвљени. Ако би ово открићо бнло нотпупо потврђопо, оно би извесно дало један принции нове борбе с неприја-