Просветни гласник

476

К 0 в ч

Е Ж И Ћ

пажњу на опо што би му изгдедало да би могло бити боље". * Њемачка Вјежбеница за III разред основних школа у Босри и' Херцеговиии. Написао Ђуро Бујхер, директор Учитељске Школе у Сарајеву. Сарајево, 1899. Накладом земаљско владе за Босну и Херцеговппу. Земаљска штампарија. 8°, стр 73. Ова школска књижица иодељена је у тридела: у нрвоме су вежбања, доста практично удешена, да се на примерима изучн граматика; у другоме делу се учепици упознају с готицом, и у трећем је делу речннк речи, унетих у књнгу. * Православпа Моралка за више разрђде средњпх школа. Израдно Сава ТеодоровиИ, свештеник, професор и катихета у кр. реалпој гимназији у Земуну. У Новомо Саду. Штампарија Ђорђа Наумовића, 1899. 8°, стр. 254. Писац се трудио да ова књига буде таква, да одговара „како нотребама религиозно-моралне наставе у вишим разредима средњих школа и моралним захтевима нрактичнога живота, тако и зрелости и душевном развитку ученика". Настојавао је, „да све стране и дужности хришћанскога живота у њој што боље и јасније буду изложене, а слика хришћанскога мпшљења и владања што тачнија и потпунија испадне". Тако исто трудио се да у књизи „свако важније морално правило буде потврђено н разјасњено (?) речима Св. Писма, као најмеродавнијим законодавцем и судијом у моралној иауци". Местимице је додавао „кратко аполегетичко онровржење приговора п нанадаја па иоједипа правила хрншћапскога морала", и много је моралне прописе осветлио „примерима из црквеие н светске нсторпје, или из свакидашњега живота". * Сриска Краљсвска Академија. Дубровпик и османско царство. По архивалиијем исправама написао Др. Лујо кнез ВојновиЛ. Прва књига: од првога уговора с Портом до усвојења Херцоговине (1305. до 1482.). Београд. ДрЈкавна Штампарија, 1898. 8°, стр. 288. У једној од свезака за овом нарочито ћемо приказатн ово најновије историјско дело о Дубровнику и његовим везама са сусодннм сриским земљама п отоманским царством. За овај мах само беложимо појаву тога дела и помињемо да јо ова ирва књига подељена у трп дела, од којих се у првоме излажу нолитички догађаји од 1365. до 1482. године, у другоме делу се црта дубровачка колоипјална политика, и у трећем делу со говори о везама дубровачкпм с Турцима. Уз ову књигу иду као прилог и двадесет и два архивална документа, којн говоре о иредмоту, о коме се говори о овоме делу. * Зар. Р. Пошншп. Иред Косовош. Белешке из доба 1874.-1878. године. У Сремским Карловцнма. Српска манастирска штампарија, 1889. 8°, стр. 128. 0 овим лепим белешкама, које су прво штамиане у „Бранкову Колу", а у којима се тако лепо

приказује живот наше браће у једноме делу Србије под Турском, рећи ћемо коју впше у свесци за овом. * Тежн.е за одваспитаваљем деце по начелима ноумрлог иедагога Јовапа Амос - Комонског и Развитак српске школске нросвете, као и о задатку добрих осиовиих пародних школа, Намељено српским кућама и учитељима. Написао Јован Т>. ЋосиЛ, срнски народнп учпте .1> у Сегедипу. У Вел. Кикинди. Парна штампарија Јовапа Радака, 1899. 8,° стр. 135. Не добисмо ове књиге, намењено „срнскпм кућама и учигељима." Појаву њену бележпмо по другим лисговима. „Бранково Коло" пије задовољно овом књигом, која је „пуна речи, бомбастичних фраза, без логичних воза у мислима. Говори се у њој о оном што треба и шго пе треба. Све добро у њој је иисац од других узео, иу и то је умео сретно да унакаради својим тумачењем". * Сраска краљевска Мушка Учитељска Школа у Јагодини. Први годишњи извештај. Приредио Сретен М. АџиК, управитељ. Штампано у штампа рији „код Просвете," у Београду 1899. 8,° стр. 95. За овај мах беложимо само садржај овога лено приређеаога извепггаја Мушке Учитељске Школе, желећи да га другом приликом опшпрније својим читаоцима прикажемо. У њему су ови прилози : Пластичко иричање у народној школи, од Срет. М. Аџића ; Утисци манастира Манасије, неколико просветне реФлексије, од Светислава К. Матића, професора; Читање књижевних састава, намењеио ученицима, од Л. Зрнића; Први захтеви за иравилно учење иевања, од Влад. Р. Ђорђевића, учитеља музико и иевања; 0 црквеном аевању, од јеромоиаха Дамаскина, 0 шеЛерној реаи, одМ. Тројаиовића, окр. економа; Задатак уметности у васаитању с иогледом на очигледну наставу, од Г Б. К. Вранковића, хон. наставника цргања. Даље је годишњн извештај: о наставнпчкоме особљу, о уџбеницима, писмен.им задацима, наставпим средствнма, школскоме лотопису и т. д. * Извештај Гимназије Немањипе за школску 1898.-99. годииу. Београд, Штампако у Државпој Штамиарцји Крал>евине Србије, 1899, 8°, стр. 49. У овоме су извештају, норед података о школп за прошлу годину, леио и прегледио спремљених н ови нрилози: Немања Велики, предавање Ристе Николића, ироФесора, држано ученицима приликом седамстогодишње прославе смрти Немањиио; Почетак насгаве из латинскога језика, од Саве Максића; Непгго о Козјачким Планинама и Козјаку, од Јована Аитића; Неколико биљака из врањске околине, које нпсу наведепе у Грађи за Флору околипе Врања, од проФ. Ђуре Илића и некролог пок. Милутпну Витковићу, пређ. проФесору там. гимназије. * Годишњи извештај о впљевској гимиазији школске 1898. — 1899. годипо. Београд. Штампано у Државној Штампарији Краљевине Србије, 1899. 8,° стр. 45.