Просветни гласник

к 0 в ч е Ж и ђ

477

У овоме годишљем нзвештају иа првоме је месту историјски иацрт суплеита Живка 1'омаиовнћа „Римска војска (доба грађаиске пародпе војске, доба про и после Марија", доба царева), па су онда редом ови подаци о ваљевској гимиа.зији за ирошлу школску годиву: иаставничко особље, уџбеницн, школски летопис, главније наредбе мннистра просвето, статиетика ученика, извепггај школског лекара, књижиица, класификација ученика и иаграђенн ученици. * Извештај о Впшој Женској Школи у Крагујевцу за школску 1898. — 99. годнну. Београд. Шгампапо у Државној Штампарији Краљевиие Орбије, 1899. 8,° > стр. 22. У овоме извештају само су нодацп о раду и стању школе за прошлу школску годииу: насгавипчко особље, уџбеницп, ппсмени задаци, научпа сродства, школски летопис, главмијо наредбе министарства просвете, статистика ученица, класиФикација ученица, награђено ученице, Гушићев фонд и школски фоид. * Ше »нмШеггапеп 1'Летеп1е Лег 8егИ »18сћеп Е1ога. РПап2еи§ео8гарћЈ8сће 81и(1Јеп уои 1)г. Ј^ијо А(1атог>гс. 1,е1р21§'. "\У11ће1т Еп§е1т<тп, 1899. 8,° стр. 351 — 389. Овај одличаи прилог познавању наше Флоре оштамиан је нз стручнога часоииса „Еи§1сг '8 Бо1ап. Јаћгћисћегп, хххуи Вг1. 3. Пе{'1. Цисац га је посветио усномени првих наших ботаничара Др. Ј. Панчића и Др. С. Петровића. * Зборник закона и уредаба у Краљевини Србнји, издатих од 1. јавуара 1896. до краја исте године. 51. Веоград. Издање и пггампа Краљевсио-Срнске Државне Штампарпје, 1899. 8,° стр. хххгх и 537. Од просветних закона у овоме су зборнику: Закоп о Богословији, Закон о измоиама и донуиама у закопу о уређењу Учитељске Школе п Закон и нзменама и допунама у закону о устројству Велике Школе. * Трећи Коигрес Српских Зелљорадиичких Задруга, држан од 10.—12. сентембра 1898. године у Јагодинн. Рад конгреса. Бсоград Државна ПГгампарнја Краљевине Србије, 1899. 8," стр. 242. У овој је књизи изложен рад трећега конгреса Срнских Земљорадпичких Задруга. Књига јо подољопа у трн дола: у првоме долу се говорн о принремама за овај конгрес, у другоме долу су стонограФске белешке свога што је на конгрссу говоропо, и у трећем делу су здравицо, говорене иа свочаноме банкету, приређену носле конгреса. * Ванализација Београда. СтонограФско белешко састанака удруженог Срнског Лекарског Друштва н Удружења Срнских Инжињора и Архигокта, који су држани ради дискуснје о овом питању. Београд. Државна Штампарија Краљевнве Србије, 1899. 8,° стр. 99. Срнско Лекарско Друштво п Удружењо Срнских Инжињера н Архитекта ималн су чотпри зајодиичка састанка, на којнма се већало о томо, којп

би систем кавализацијо са хигијенскога и технпчкога гледишта био иајподеснији за Бооград: систем снирања или двојни систем. СтеиограФске болешко о раду на овим саетанцима пггамиане су прво у Српском Архиву за целокупно лекарство, и отуда су овде посебно оштампане. * Браћа, комедија у три чина. Написао Милош ЦветиК. Прештампано нз „Браства". Београд. Штампапо у Штампарнји Ераљевиие Србнје, 1899. 8°, етр. 60. Боривој 11 Миливој, велика властела, воле лепе унуке свога рођака Слава: Боривој Горицу, а Милнвој Л>убљанку. Рудолфо, старатољ Боривоја и Миливоја, и његова жена Етелка раде пошто но то да Борнвој н Мпливој но узму девојке своје крви, које љубе, и са којима би били срећни у жнвоту, већ хоће ову двојицу прво да отуђе од Слава и његових унука, на после да их упропасте. Да би им ово испало за руком помажу се лопом удовицом маркизом Столом Розиком, која воли грофа Ариада, али која приетаје, да обмањујо својом љубављу и Мпливоја и Боривоја, како би их упроиастила, па иосло с РудолФом и Етелком приграбила њихово пмањо и удала се за Арпада. И Миливој и Борнвој подлежу утицају лопе маркизе и вештим ностунањем њеннм толико се забораљају, да излазе иа двобој, да једаи другог уншпте. У то се јавља Славо са Љубљанком и Горнцом, и показује им замке, које су им спремали РудолФО са Етелком и Стелом. Млада се властела освестише, истргоше се пз ових сплетака и ожонише се девојкама своје народности. У ово.ј комедијн хтело се алегорички нродставитн, како нам странци желе несроћу, како нас завађају, па се користе нашом неслогом и несрећама, у које иас увале. Мпсао врло лопа, али је незгодно обрађена, то у овој комедији добисмо врло слабу комодију.

хА и с т о в и Босанска Вила, лист за забаву, поуку н књижевиост. Власник и уредник Никола Т. КашиковиКСарајлија. Ток сада добиемо 9. и 10. број Босанско Виле, од 15. н 30. маја са овом садржипом: Паја Путнпк (са сликом); Волики жупан Часлав, из књпга староставних, од Ст. Сремца; Матн је умрла, песма Ст. М. Луковића ; У служби, нриноветка Аитоиа Чехова, с рускога Светислав Давидовић; Облаци, песмо Јакова Р. Шантића; Сиротанче, несма Ник. Д. Илијћа; Божја нравда, од Кринке Јакшићеве; А.ллах Кјернм, несма Османа А. Ђикнћа ; Српско-нравославпи св. усненски манастир Рожевић у Паштровићима у Боци Которској, од Дионпсија Миковића; Исторпја Си-Мухамед-Беж-Азиса , с француокога ЕПпсо11е ; Св. Саво у народном предању, од Н. Т. Кашиковића; Приложак народној педагогицн п вјеровању, из збирке Мил. М. Радосављовпћа, учит.; Српске народне умотворине: Материна клетва, посма; Како умире грјешник, а како праведник, приноветка ; Смрт Пеше Павличића, песма; П а Р ев