Просветни гласник

614

НАУКА И НАСТАВА

као карта Србије служила је „Карта кнлжества Сербхе" коју је израдио ондашњи инџннир Јован Бугарски, а печатена 1845. године на великом фодио-листу. Колико је мени познато то су биле штампане књиге за основне школе до 1845. год.

Што се тиче спреме учитељске поменути закон од 1844. године јасно је одредио. У 22. вели се: „За учптеље основних школа само ће се они „за сад примати, који су богословске науке с , успехом свршили и ови ће осим свидетељстава о ,наукама морати локазати и свидетељство доброга „владања нарочито последње године. Додеије пак „моћп ће бити учитељи и они, који су и Гимна„зију по новом устројенију, изучивши Педагогику „с Методиком, свршнли". Одмах за овим §§ 23. и 24. одређују како ће се учитељ бирати, како ће их и под којим условима онштина примати. Кад учитељ буде изабран, како ова два § наређују, онда се вели у § 25. „Учитељ овако изабран и нотврђен, не може се са „свог званија кренути, докле год дужности своје ,по пропису тачно испуњавао, и, као што званију „његовом пристоји, владао се буде". Још је од значаја да саопштим и какве су дужности учитеља по овом „Устројеиију". Те дужности одређује чл. 26. овога уређења, и он гласи: „У особене дужиости учитеља спада следујуће. „1. Све за учење опредељене науке, куда и „вероученије принадлежи, ако о овом не би се гди „по потреби друго расположеније учинило, пропи„сано предаватн. „2. Сваки дан изузимајући четвртак, недељне „и праздничне дане, у извршивању дужности своје „нробављати, и то зими 5 а лети 6 (ваљда часова?) „3. Забрањује се учитељу, осим важни законн „причина, као што је на пример болест, без пред„варителног одобрења од училишта остајати, или „часове пропнсане ирекидати и децу саму без над„зиранија остављати. „4. Учитељ је дужан не само ученике у пје„нију обучавати, и настојавати, да деца приљелшо „у дркву долазећи поју, него ће и сам на литур„гији, вечерњу и јутрењу страну држати. „5. Учитељ је дужан списак својих ученика „држатп. „6. Учитељ је дужан званију и одличном по„ложенију своме сходно живити и опходити се, и „за то неће сметн никакво заниманије предузи„мати, које се са достоинством званија његовог

„не слаже, или којим би се уштрб дужностним ње„говнм делима наноспо. „7. Учитељи су дужни све налоге главни учили„штни Управитеља, под надзиранијем Попечитељ„ства Просвешченија стојећи, тачио извршивати". Ово се тражило од учитеља, а § 28. предвпђа се и то, да ће се оиширно правила и упутства за учитеље основних школа израдити, по којима ће они иостуиати, децу учити и према њима се нонашати. То је било стављено у дужност ондашњем министарству просвете. Да ли су та „опширна правила" и упуства изашла на свет из министарства, није ми познато, али мислим да су написана, тим пре, што 1845. таква упуства изашла за гимназијске наставнике. Учитељ, који је имао горе предвнђене квалиФакације, кад је већ изабран и постављен, онда место своје није могао лако изгубити, а кад га је требало изгубити, онда је то изрицао сам министар. 0 томе јасно говори чл. 27. овога „Устројенчја". Што се тиче школскога надзора за ово време и то је предвиђено овим новим законом. Члан 29. одређује двојаки надзор, месног уаравитеља, кога бира општина из својих најодабранијих чланова, и надзор главног уиравитеља, кога на преставку министра просвете поетави Кнез као и остале земаљске чиновнике (чл. 30.). За целу Србију закон предвнђа два главна управитеља. На њих двоицу подељена је цела Србија и то на једнога је долазила југоисточна Србије, од Београда Тимоку, а другоме југозападна, одБеоградака Дрини. (Чл. 29.). Месном уиравитељу била је дужност да се стара да је школска зграда у добром стању; ако стара није добра, да се нова подигне; да се стара и за стан учитељ, да се поред школе подигне; да набавља све школске потребе неопходне за наставу; за огрев школа; за оправку зграде, нрозора. и све то на време, да деца не дангубе; родитељима да објасни корист науке н јавне наставе, те да ови децу шаљу у школу; да се стара о стању здравља ученика; да се стара да учитељ савесно вршн своје дужности, ако овој то не чини да га ономене, и ако оггомена не помогне благовремено главном уиравитељу да јави; да прима тужбе од општине или приватних лица и шаље глав. управитељу; да се стара да ко за време школског рада не узнемирује учнтеља, и најпосле да буде учитељу на руци да плату тачно и уредно прима (чл. 31.). За овим закон одмах одређује дужности главног уиравитеља или надзорника, које се састоје у томе: да се стара и иази да ли се врше прописана правила о настави деце; где се греши да исправља; да чипи иредставке миннстарству ради