Просветни гласник

540

КОВЧЕЖИЂ

карактер и његове маниФестације, нредавање Мих. Ј. Ђорђевића, проФесора, драгано на дан св. Саве 1899. године; На дан празника Прогласа Краљевине, 22. Фебруара 1899. године у Гимназији Краља Милана I, говор Јерен. Живановића; Сриске Цвети, предавање, држано ученидима на Цвети 1899. године, од Димитрнје Ј. Милојевића, ирофесора. Овај извештај краси и врло лепо израђена слика Њег. Вел. Краља Милана, високога заштитника ове школе. * Извештај 0 Српској Вишој Девојачкој Школи у Новоме Саду, накрају двадесетнете а школске 1898.—9. године. Књига двадесетдруга. 1899. У Новом Саду. Штампарија срнске књижаре Браће М. Ноповића, 1899. 8°, 137. У овоме извештају о српској Вишој Девојачкој школи у Новоме Саду ови су прилози : После двадесетиет година, од Аркадија Варађанина, унравитеља; Нрва српска православна литургика, од Вељка Миросављевића; Настава се не да замислити без васпитнога рада, од Мите Ђорђевића; Школа и њени радниди, од Милеве Симићеве; Женскиње на гимназијама и универзитетима, од Јелке Вујановићеве; Штипендије за више образовање и даље школовање Српкиња, од Апђелије А. Сандића; Власти и Старешинства; Настава школска; Важније наредбе и отдиси ; Учила; Фондови школски; Извештај о беседи са игранком приликом двадесетиетогодншње ирославе ; Ндравствоно стање ; Пркпомоћ ученицама; Учениде; Летоиис. * Извештај о српској великој Гимиазији у Новом Саду за школску годину 1898.—99. У Новомо Саду. Штампарија "Борђа Ивковнћа, 1899. 8°, стр. 74. У овоме школскоме извештају ови су одељци: У спомен Њеном Величанству Краљици Јелисавети, говорио 5. сеитембра 1898. год. В1ихаило Миловаиовић, катихета гимназијски; У славу педесетогодишњег владаша Његовог Величанства Краља Фрање ЈосиФа 1. говорио на гимназијској светковини Васа Пушибрк, управитељ; у Његово Високопреосвештенство господин Герман Опачић; Власти и старешннсгва гимназпје; Шта се нредавало ове године из облигатних предкета; Учевна средства; Важније наредбе V дописи; Стање ирихода од светосавских беседа; 0 ученидима; Статистички нреглед ученика; Летоиис ове гимназије за 1898.— 99. школску годину. Ученика је на крају године било 396, и то у 1 разреду 67, у II 62, III 58, IV 52, V 43, VI 46, VII 31 и VIII 37. По народности било је: Срба 374, Маџар 1, Хрвата (?) 15, Рус 1 и Немаца 5. У школи је радило четрнаест наставиика, од којих су седморица имала по 17 часова недељно, петорица ио 16, један 15 и управитељ 4 часа. * Ш колски Музеј у Београду. II. Извештај за 1898. и 1899. годину. Саставио Д. Ј. ПутниковиА, учитељ, управник Школског Музеја. Београд. Штамиарија и књиговезиица Павловића и Стојановића, 1899. 8°, стр. 12. У овоме извештају говори се: о важности и нотреби школскога музеја у Србији, о ирвој из-

ложби школскога музеја, о даљем раду, о томо шта има школски музеј, и о даљим погребама овога музеја. У школскоме музеју има укупно 3145 иредмета у вредности 5633'80 динара * Краљевско Срнско Народио Позориште. Позоришаи Годишњак. Сезона 1898.-99. годиие. Службено издање. У Београду. Штамиано у Државиој Штампарији Краљевине Србије, 1899. 8°, стр. 22. У овоме је Годишњаку службени нзвештај о стању и раду нашега Народнога Позоришта у прошлој, 1898.—99. години. Нанред је списак свега позоришнога особља у тој години па оида: преглед представа ио меседима са ирегледом нрихода, за сваки месед носебиде; упоредни иреглед прихода по меседима ; нреглед иових комада у тој години; кратак летопис Народиог Позоришта за ту годину, и иа послетку нрилично детаљан нрограм за 1899.—1900. годину. Из овога извештаја видимо, да је нрошле сезонске године била у Народноме Позоришгу 241 нредстава, и то: вечерњих 188 и диевних 53. Представа ерпских комада бнло је свеш 60 (од 241). Прихода је било од представа 121.055'80 динара; једна нредстава доносила је просечио 502 динара. * Иоука о гајењу шећерне реле. У Београду. Штампано у Државиој Штампарији Краљевине Србије, 1899. 8°, стр. 22. У овој књижиди износе се кратке поуке иољонривредиицима о шећерној репи и гајењу ове културне биљке у нас. Учитељи народиих школа ваљало би да се познаду са садржином ове књижнице, иа да иоукама из ње уиознају своје учеиице и њихове родитеље. Ово би ваљало нарочито да раде наставниди у местима дуж Саве и Дунава и у деломе Номорављу, у којим бн се крајевима шећерна рена могла са воликим успехом да гаји. * Иикоуе! роике. КпДда 1геса. 8Ике и реЈацодјје. '/>а о<1§аја1е1је т1ас1еи1 парзао Жгко1а Жагакопгс. 81атра ј/Дауабке кпјјжагшсе Расћег 1 ШМса и Моз1аги, 1899. 8°, сгр. 164. Ове књиге не добисмо на нриказ. По другим листовима бележимо, да има ове одељке: Ђутила или чула; Први плодови душевиога рада; Интелектуални основи у души ; Говор и читање; Одмор; Сократ; Одгајање у старих Грка; Одгајање и кул турне ирилике у Кинеза; Од колијевке до гроба.

хЛ и с т о в и Л.етонис Матице Српске. Уређује Жилан СавиИ Изишла је књига 199., трећа за 1899. годину, са овим ирилозима: 0 Вићентију Јоваиовићу, нрилози за историју митронолитства му, 1731 —1737, но архивалним изворима израдио Милутин Јакшић; Хамлет нред иравном историјом, јавно иредавање д-ра Мил. Р. Веснића; Биљешке једног писца, од С. Матавуља; Књижевнн и научни рад Павла Јос. ШаФарика, литерарно-историски иреглед, од Симе