Просветни гласник

554

с л у ж Б

да дођу до што тачшцег сазнања ученичког уснеха, што је, по себи се разуме, веома важно и веома нотребно, него ће то помоћи да се и сам ниво ученичког знања подигне и да се смањи број по учењу слабих ученика у нашим средњим школама. Јер кад учепик зна да може сваког часа бити питан и кад се пропитивање, уз предавање, врши сваког часа над што већим бројем ученика, онда је наставнику могућно не само да из честих одговара ученичких склапа себи слику рада и напредовања свакога ученика посебице и целога разреда у опште, не само да му је могућно да контролише ученичку сталност у раду, него се, па другој страии, у разреду ствара једно стање утакмице које само благотворно може утицати иа уснех ученички. Што чешће иропитивање свих ученика је најбоље практично извођење онога важнога наставнога захтева: да наставник увек ради са свима ученицима, с целим разредом, а не с појединцима. Не треба се при том плашити што ће, са свим природно, одговори ученичкн, да би били што чешћи, морати бити краћи. За, праву оцену ученичкога рада чешћи, ма и мањи одговори, сигурније су мерило него једно или два пропитивања за месец или два дана, па ма како ова била дуготрајна, остављајући на страну то, што се код оваког ретког нроиитивања оно, и у очима ученика, више јавља само као потреба за давање бележака, при чему се онда и опи управљају, док се чешће пропитивање јавља као тежња за сазнањем општег успеха, као мерило рада и иапретка ученичког. А наставничка је главна дужност да ученике науче а тек споредна да им и оцене дају. Чешће проиитивање нарочито треба вршити над слабијим по успеху ученицима, на које ваља обратити парочиту пажњу. Међу слабим ученицима је увек један, не мали број оних, код којих слаб успех не долази од немарљивости и нерада, него и од неунућености, снорости у схватању, често претераио великих и довољно иеобјашњених лекција и др. За ове и оваке ученике мало више пажње од стране наставника, разредног старешине и разредног већа и од њих ће изићи добри ученици. А једна од првих дужностн разредних већа је (чл. 86. закона) да на својим редовним састанцима, који се "орају држати крајем свакога месеца, истражују путове да наставу унапреде. Нека се, на прилику, иокуша с одређивањем нарочитих часова само за слабије ученике, ради објашњења или ради реиетиције тежих лекција, ради ионовне израде добро неизрађених задатака и т. д. Нека разредне старешине и пре деФинитивно изведених тромесечних оцена, родитеље или старатеље слабих ученика сваком згодном прпликом извештавају о успеху како

би и ови од своје стране могли порадити, што им је у могућности и у дулгности, на поправци успеха својих ученика. Нека се, једном речи, све покуша што стоји до школе и до наставника да се број слабих ученика сведе на минимални број, који се може допустити. Јер нека наставници средњих школа имају на уму, да једном и у средњој школи мора престати стање када ће за неуспех у школи увек бити криви само ученици, и да наставпици могу у резреду имати ма колики број слабих и неспремних ученика па да они за то опет никад не одговарају. Да би пак дироктор н разредне старешине могли у свако доба имати преглед ученичких оцена, препоручујсм да се посебичнинаставнички дневници за бележење ученичких оцена (допуштени расписом од 20. августа прош. године Бр. 12983), где су уведени, замене општнм разредним дневницима. ИБр. 10448. 20. септембра 1899. год. У Београду. Шинистар аросвете и црквепих иослова, Андра Ђор-ђевиЋ о. 1\

Управитељима Виших Женских Школа (Наставни иланза Више Женске Школе) Како се наставни план за Вишу Жеиску Школу, што га је израдио Главни Просветни Савет (штампан у Просветном Гласнику свесци за април ове године) распоредом предмета и бројем часова нешто јаче разликује од нрпвременога наставнога плана за ту школу, који је прописан ирошле године 12. октобра НБр. 18323 и но коме се у прошлој школској години радило, то нови наставни план неће моћи ступити у живот почетком пове школске године, већ ће се у овој школској години радити по прелазном наставном плану, чиј Вам се табеларни иреглед предмета и часова ио разредима шаље у прилогу. Према овоме ирелазном наставиом плапу: Хрнш^анска наука, Српски језик, Историја, Педагогија, Математика, Газдинство, Женски ручни рад, Краснопис, Слободно цртање, Певање и Гимнастика предаваће се по програму прошле године нроиисаном ПБр. 18323. Земљопис само ове године долази у V разред са 2 часа недељно да би се довршиле оне партије, које се до сад пису никако прелазиле. Хигијена се има у V разреду сва прећи а у VI разреду само ове године да се доврши оно што прошле годиие пије проучено. Ириродпе науке у I и II разреду иду по старом програму, у III разреду Физика, у IV позна-