Просветни гласник

689

0 награди учитељској у српској основној школи ј сарајевској не зна се колика је била у прво доба. Све док је ова школа била приватна и учитељи добивали награду за свој рад у школи од ученичких родитеља, ова награда није била утврђена нити стална. Један је наставник имао већу пдату а други мању, и често пута је била врло велика разлика у величини илате појединих наставпика. Еад је та школа проглашена за јавну еародну школу, било је већ друкчије, али и после тога, све до 1879. године, нису биле утврђепе илате наставничке. Тек те године је то уређено и то тако да учитељи добивају нешто већу, а учитељице мало мању плату. Плата је наставнидима издавана прво за читаву годину од једном, па тромесечно, па сада месечно, и то све у напред. Док је школа била приватна, њоме су управљали и о њој се старали поглавите сами паставниди. Кад је после општпна примила бригу о школи на себе и прогласила је јавном, непосредно старање о школи и о њеним потребама, као и управа школом, поверавани су школскоме одбору, који је од стране општине биран, обично на три године. Проглашењем основне школе за јавну учињене су приличне измене и у наставноме плану, јер се тада у овој школи ночиње поклањати пажња п другнм иредметима, сем читање и рачунања. Реалка, док није била претворена у гимназију, имала је три разреда, и у њој су, по нарочитоме наставноме нлану, предавани ови предмети : општа историја, земљоиис, јестаственица, српска граматика, рачуп, геометрија, талијански језик и лепо лисање. У гимназији се пак радило по наставном плану који је у то доба вредео и за остале српске гимназије у Угарској. Школске књиге су све до окупације добављане из Београда, а од тада: из Сомбора, Новога Сада Паичева, и тек по која из Србије. Сиромашни ученици добивали су, као и сада што добивају, на поклон од општиие и књиге и све друге школске потребе. 0 годишњим испитима награђивани су ученици књигама, и то до 1890. сваки који арелази у старији разред, а од те године само одлични и врло добри.

Школски одмор трајао је прво месец дана: од краја јуна до почетка августа. А од 1880. годиие два месеца: траје од краја јуна до 1. септембра. Број учеиика у основној гнколи био је различит. До 1877.|78. школске године бивало је до 800 ученика и ученица годишње. Од тада број ученика и ученика непрестано, и ако по мало, расте, тако да је у току прошле годиие било у основиим школама и Вшиој Девојачкој Школи преко 500 ученика и ученица. Са бројем ученика растао је постепено и број одељења, те сада и у мушкој и у женској школи сваки разред чини за себе одељење. До окупације у основној школи било је редовио и деце католичке вере. После окупације то је већ пресгадо, тако да сриске школе у Сарајеву сада ноходе само деца Срба православне вере. У последњој, 1898.|99. школској години било је у мушкој основној школи четири наставника и у женској основној школи четирн наставнице, а било је у току године 274 ученика и 206 ученица. У Вишој Женској Школи биле су у последњој шкодској години 53 ученице у сва четири разреда, а радило ја шест редовних наставника и наставница и три хонорарна. Школе су снабдевене свима потребама; наставнпчка књижница броји 990 разиих дела у 1067 свезака, и ученичка 103 дела у 110 свезака; у кабинетима и учиопицама је 4435 комада разних учила и помоћних средстава за наставу у вредности од близу десет хиљада Форината. Сва ова учида и књиге лепо и прегледно су побројани у овоме ваљано спремљеноме извештају. Школе су смеиггене у повој школској згради, коју ће, истина, там. сриска оиштина морати годинама да отплаћује, али која је направљена према најновијим школским и хигијенским захтевима, те је и један од најлепших украса Сарајеву. Похваљујући одушевљени рад наставника и наставница српских школа у Сарајеву, који се овако леио исиољава и у овоме извештају о тим школама, желимо браћи у Сарајеву, да и даље поклањају особиту иажњу и бригу својим народним школама, те да ове још и боље процветају: њима на понос и корист а нама на велику радост. Д.

- • < и ♦