Просветни гласник

к 0 в ч . е

ж ii ђ

605

исвопа или минерала; Зима, Распадање стена, Белутак, Иловача ; Пролеће, Градина с воћњаком, Њива — поље, Ливада, Бара, Шума, Тиде које у иролеће долазе ; Лето, Корисни зглавкари (чела, свилена буба), Гусениде, Преглед зарезника, 0 њиви и усевима., Неговање усева, Штетни утицаји на усеве; Унутрашњи опис трупа, Исхрана органа за пробаву — варење, Јело и пиће, храна, Органи за дисање, ваздух (топлота и светлост), Промет крви и органи за оток крви) Осећање, мозак и живди, пула, сан, Предохране од кужннх болести. * Хришканска наука за ученике трекег разреда основне школе. По новом програму, са 12 слика у тексту, израдио Ђ. Ивковић, учитељ. Београд. Издање књижаре Велимира Валожаћа, 1899. 8°, стр. 39. После краткога увода о молитви и молитава пре н после учења, приказују се најзначајнији догађаји из старога и новога завега, у кратким чланцима, који иду овим редом : Створење света, Потоп, Ј осиф , Мојсије, Пророци, Рођење Христово, Детињство Христово, Проиоведање Христово, Долазак Христов у Јерусалим, Тајна вечера, 0 прнчешћу, Страдања Христова, Смрт Христова, Погроб Исуса Христа, Ваекрс, Силазак, Св. Духа на апостоле. Као што се и из натписнога листа види, у књнзи је и дванаест слика; оне треба да нредстављају поједине догађаје, који се у чланцима казују. * Учитељеки збориик. Закони, иравила, расииси, наст. програм, књпговодство и адмииистративна упуства за народне школе. Прибрао и уредио Станнша С. Стаиишић, учитељ. Београд, 1899. издањо и штамиарије Павловића и Стојановића. 8°, стр. 216. Приређивач ове књиге желео је њом: „дати учитељима ручну књигу, у којој ће имати збирку свих законских ваређења, која се тичу народне школе до данашњега даиа, а од којих су многа растурена те их је тешко добити; издвојити све званичне проиисе, по којима се наша народна школа управља, у засебну књигу, да би се тиме избегла мешавина са осталим иросветним заводима, како је то до сада чињено у разиим зборницама; представити народну школу у једној слици, онако како су је званични чиниоци замислили и створили; уједначити у неколико администрацију у свима народним школама у нашој земл>и, како се не би произвољно и по предањима иста вршила, те својом разно.ликошћу стварала забуну". Овога ради је ирикупио и у овој књизи штампао „све законо и званична наређења из Просветних Зборннка, Просветних Гласника и другпх званичних публикација", да би се тиме избегло и „трудно и често безуспешно тражење какве забачене законске одредбе, на коју би се наетавник нмао ослонити". Прво су штамцани: закон о уређењу минпстарства иросвете н црквених послова и закон о народнпм школама, на су носле расниси и одлуке министра просвете, у којима се тумаче и донуњују ноједине законске одредбе. Расииси су груписани по садржини, без обзира иа време кад су издани. У нарочитоме одсеку су изнета упутства завршење гаколско администрације. При крају је и иаставни

програм за основне школе, игго га је спремно Гл. Просветни Савет. Књига се завршује списком нових уџбеника за основну школу (у коме налазимо као нове уџбенике за основну школу и ове књиге : „Смиље, „Мале ученице", „Мали васнитач" и др.) и „педагопша и методичка дела наша". Учитељски Зборник не препоручује се ни потпуношћу ни сређеношћу, али ће опет добро доћи свакоме наставнику напшх народних школа, и ми им га препоручујемо. * Ришска војска. Историски нацрт од Ж. М. РомановиЛа. Ваљево. Штампарија Јов. Ј. Молнара 1899. 8°, стр. 26. У овој иеториЈској расиравици, која је била ирво штампана у овогодишњом нзвештају ваљевске гимназије, износи се кратак али леп преглед о уређењу римске војске. Расправица је иодељеиа у три дела: у првоме се говори о римској војсци у доба грађааске народне војске, у другоме о римској војсци у доба пре и носле Марија, и у трећем делу о римској војецп у доба царева. Најпотнунији је и сразмерно највећи други део, у коме ириказује стање римске војске пре и после Марија. * Наиси манастири и њихово преуређење. Од Димитрија К. Михајловића, свештеника и члана жичког духовног суда. Београд. Штамнарија и књиговезница Павловића и Стојановића. 8°, стр. 16. У овој расправицн, која је била нрво штампана у Веснику Српске Цркве, говори се у кратдо о ирошлостн наших манастира и о значају њихову у нагаој скорој прошлости, па се црта данашње стањо наших манастира, и износи нредлог о њихову иреуређењу. * Срнска Краљевска Л кадсмија. Годишњак. XII. 1898. Београд, Штампано у сриској краљ. Државној Штампарији, 1899. 12°, стр. 236. Поеле основнога закона Српске Краљевске Академије и сгшска чланова Акедемије, и њенога пословнога особља, и установа којима се пшљу Академијине књиге на поклон и у замену, у овоме су Годишњаку ови прилози : Записници скунова у 1898. годиии ; Извештај о Лексикографском Одсеку ; Извештај о благајници Академије у 1898. г.; извештај о Нгродној Библиотеци за 1898. годину ; извештај о Народним Музеју за 1898. годину ; Биогра јшје ових чланова Академпјиних: Др-а Јована Цвијића, Луке Зоре и Стевана Тодоровића, и некролози: Светиславу Вуловићу, од Ј. М. Жујовнћа ; Милутииу Гарашанину, од Ј. М. Жујовића; Иетру Матковићу, од М. Т>. Милићевића; Виљему Гледстону, од Ј. М. Жујевића, и Матијп Ваљавцу од Милана С. Павловића. * Српека Ењнжевна Задруга у 1898, години. Годншњи пзвештај. Београд. Штамиано у Државној Штампарији Краљевине Србпје, 1899. 8°, с.тр, 134. У овоме годишњем извештају Српске Књнжевно Задруге на ирвоме је месту рад шесте редовне годишње скупштине, па је именик добротвора, осиивача и улагача, и па послетку је регастар оснивача.