Просветни гласник

702

НАУКА И НАСТАВА

НАУКА И НАСТЛВЛ

МЕДИДИНСКИ ФАКУЈ1ТЕТ СРПСКОГ УНИВЕРСИТЕТА од д-ра Милана Јовановића-Батута проф. Велике Школе (овршетдк) III. Ви ли нам медицисжи Факудтет у земљи створио лекарехси продетаријат Еао најобичнији разлог нротив оснивања медицинског Факултета у Србији истичу неки мишљење, да би таква институција у овако малој земљи, као што је наша, у брзо изазвала ону невољу, што је у свету зову „лекарски пролетаријат". Баш и међу онима, који су потпуно уверени, да би наш медицински Факултет могао достићи висииу сувременог напретка у Медициии, те земљи спремати добре лекаре и санитетске чиновнике, има их подоста, који не пристају на оснивање медицинског Факултета — само зато, што се боје: да би се онда много више младих људи одавало на Медицину; да би се земља у брзо иренунила лекарима; да би толики лекари тешко налазили места и поштеие зараде итд. — у кратко : да би се медицинским факултетом створио т.з. „лекарски пролетаријт". Тај разлог је већ по својој природи иеома озбиљан и убедљив, а аостаје то тим више, што га код нас обично истичу и у иублици утврђују баш они, којих се то иитање највише тиче ■— еами лекари. С тога га ваља најозбиљније проучити, и са свих страна добро расветлити. 0 ностанку лекарског пролетаријата и сузбијању те стадешке и друштвене невоље иостоје веома разна мишљења, али већина лекара, лекарских друштава, комора и других заједница дошла је до тога уверења, да се том злу не може на аут стати ни затварапем медицинских факултета, који већ постоје, ни сузбијањем оних, које би из других каквих разлога — требало оснивати. Ја бар не знам, да је игде тога ради који медицински Факултет затворен, или да. је то био ирави узрок, зашто нови није отворен. На против: — могао бих конкретним случајевима посведочити, да се још једнако на све стране нови медицински Факултети отварају, и ако се у целој Европи број лекара из дана у дан множи. Тако је н. пр. Аустро-Угарска имала још пре 30 година сразмерно много више^екара, него што их ми и данас имамо,

па се ипак зато није бојала лекарског пролетаријата, него је за тих иоследњих 30 година основала још 4 нова медицинска Факултета (инсбрушки, (чески) прашки, колошварски и лавовски). 1 Исто је тако и по другим уређеним државама (Немачкој, Француској, Епглеској, Италији итд.), и нигде није утврђено, да су медицински Факултети узрок „лекарском пролетаријату', те да их зато треба сузбијати. На против: свуда је доказано, да су санитетске прилике и односи у лекарском сталежу онде најправилнији, где има довољио и добро уређених медицинских Факултета (као н. пр. у Немачкој, Швајцарској, Шведској итд.), а да опет прави лекарски пролетаријат у најгорем смислу те речи пиче баш у оним земљама^ које немају тих установа (као што је н. нр. Турска), где се, дакле, лекарски сталеж рекрутује са свих страна света и са свакојаких Факултета, те се њихови представници такмиче свакојаком, гдекада баш и сумњивом спремом, и иебираним, чесго баш и недозвољеним, нечасним средствима. Као што видите, ово искуство потире оно мишљење неких наших нротивника медицинског Факултета. По њему — на против — излази: да је добро уређен домаИи медицински факултет уараво најснажнија одбрана од аравих шарлатана и аустолова у Шедицини — од лекарског нролетаријата најонасније врсте, а то и јесте. Тако је оиште мишљење у Медицини, и то мишљење заступају не само лекари, којима је цео свет отворен (као што је н. пр. немачким, Француским и енглеским) него и колеге, које су — као што бисмо били и ми — својом факултетском сиремом везане искључиво за уске области свог матерњсг језика или за скучене границе своје отаџбине и народности. Тако се н. пр. румунски лекари нису бојали лекарског пролетаријата, кад су својој влади саветовали, да иоред медицинског Факултета у Букарешту оснује још један — у Јашу, а и хрватски су се у сличној нрилици држали исто тако. Хрватска је и мања и сиромашнија од Србије, а има већ одавна сразмерно много више лекарских снага од нас. па ипак њеним лекарима није ни на ум падало, да се — из страха од велике конкуренције и „лекарског пролетаријата"иротиве оснивању домаћег медицинског Факултета. На против: „Збор лијечника Хрватске и Славо. •ј У последње време иочело се дискутовати и иитање о иодизању университета и медицинског Факултета у Сегедину.